Фељтон

Текстови

Заљубио бих се

У пролеће 1898. у Московском художественом театру почеле су припреме за извођење Чеховљеве драме "Галеб". Писац упознао глумце, а за Олгу Книпер рекао да има све - и глас, и префињеност и искреност.

| 24. 08. 2004. у 00:00

Страх од заборава

Писца мучи да ли се глумица удала, или можда напустила сцену. Олга му одговара да је сретна због писма, јер он није заборавио њу.

| 25. 08. 2004. у 00:00

Писма бележе годишњицу

Мила глумице, одговарма на сва ваша питања, јавља писац. Како сам прошел године, када су јавили да ће проби у театру присуствовати и писац открива Олга.

| 26. 08. 2004. у 00:00

Морална патња

Олга сматра да је у "Ујка Вањи" играла лоше и тугује. Драму сам давно писао и има свакојаких недостатака, теши је писац.

| 27. 08. 2004. у 00:00

Породична "срећа"

Олга чула да се Чехов жени и "не може да среди мисли". Не живим пуним животом... Волим галаму, а не чујем је, ја сам као пресађено дрво које се колеба, да ли да се прихвати или почне да се суши, одговара јој писац.

| 28. 08. 2004. у 00:00

Сусрет у Јалти

Олга пише о дивним данима које је провела код писца. Гајите цвеће ако у вашој околини нема жена, поручује му. Нови сусрет учврстио и продубио везу.

| 29. 08. 2004. у 00:00

Не варај ме

На ову пишчеву опаску, Олга пита: Како те није срамота? Крокодилу душе моје, отпоздравља Антон са Јалте.

| 30. 08. 2004. у 00:00

Дуга љубав

Што сада нисмо заједно, кривица није до мене, ни до тебе, већ до нечистих сила, поручује писац. Дођи што пре, поручује Олга.

| 31. 08. 2004. у 00:00

Писац запросио Олгу

Дођи за Ускрс, дођи обавезно. Већ сам почео да те чекам, бројим дане и сате, пише јој Чехов из Рима.

| 01. 09. 2004. у 00:00

Заједно пред Богом

Венчаћемо се и кренути низ Волгу. О будућности размишљај ти, буди моја господарица... иначе нећемо живети, већ узимати живот супеним кашикама, поручује писац .

| 02. 09. 2004. у 00:00

Жудња за сусретом

Ти своје писмо завршаваш питањем - када ћемо се видети, а ја своје почињем истим питањем. Данас ми је душу раздирала љубомора и у мислима сам била свирепа према свима који те окружују, пише Олга.

| 03. 09. 2004. у 00:00

Жеља за породом

Страшно бих волео да родиш једног малог полунемца који би те забављао и испуњавао ти живот, поручује писац. Како бих волела, Антоне, да имам једног малог полунемчића, одговара Олга.

| 04. 09. 2004. у 00:00

Апсурдни муж

Спремна сам да одмах све оставим и полетим к теби... Мораћеш да се потпуно препустиш мени и онда ће ти бити лепо, пише Олга.

| 05. 09. 2004. у 00:00

Изгубљена беба

Из Јалте сам отпутовао с могућношћу да ти подарим малог Памфила... Синоћ су ме пребацили на гинеколошку клинику.

| 06. 09. 2004. у 00:00

Покоравање

Болестан писац се, пре свега, интересује за здравље своје жене. Олга у ЛЈубимовки преживљава свој први долазак, њихову кућицу, спаваћу собу.

| 07. 09. 2004. у 00:00

Касно заједно

Нас двоје имамо један заједнички недостатак - касно смо ступили у брак, пише писац Олги.

| 08. 09. 2004. у 00:00

Потребан као књижевник

Писац слабијег здравља - осећа се као дангуба - пише Олги. Мораш да наставиш да пишеш, да би људи увидели да је живот узвишен и леп - одговара му жена.

| 09. 09. 2004. у 00:00

Монашко стање

Прочитала сам драму и пожурила у позориште. Да си могао да им видиш главе погнуте над "Вишњиком", сви су навалили да се на лицу места чита.

| 10. 09. 2004. у 00:00

Последње писмо

Половином јуна здравствено стање писца се осетно поправило. Изненада, 29. јуна добија срчани напад, који се сутрадан поновио. У зору 2. јула, уследио је нови напад са трагичним исходом.

| 11. 09. 2004. у 00:00