ТАКСА ИСТА ЗА ЈЕДАН ИЛИ 100.000 ДИНАРА: Клијенти упозоравају на високе и нелогичне камате на поједине картице

Б. Царановић

17. 03. 2021. у 14:11

БИЛО да су намењене одложеном или плаћању на рате, да су кобрендинг или риволвинг, кредитне картице треба користити са великим опрезом.

ТАКСА ИСТА ЗА ЈЕДАН ИЛИ  100.000 ДИНАРА: Клијенти упозоравају на високе и нелогичне камате на поједине картице

Илустрација / Фото Depositphotos

На ово упозоравају сви стручњаци за финансије, али и многи који су се "опекли" користећи их. Тврде да начин на који се обрачунавају камате за "пластику", ако се добро не прочита уговор, може непријатно да изненади кад стигне месечни обрачун.

Статистика показује да су у оптицају око 1,3 милиона кредитних картица, чланарина или накнада за њихово коришћење је углавном 200 динара месечно, а камате 22 до 30 одсто годишње.

Једна од најнеобичнијих камата на картице која је увелико у оптицају јесте наплата "казне" за цео износ рате, без обзира на то да ли је у следећи месец пренет цео дуг, или свега неколико динара. Па је пенал за дуг од непуних 20 динара - готово 3.000 динара, исто као и за 100.000 динара више!

Да је важно отворити четворе очи и прочитати и најситнија слова када се бира банка и кредитна картица, уверио се наш читалац Милован Лекић. У банци чији је клијент 12 година изабрао је кредитну "мастер" картицу којом је могао месечно да одложи наплату трошкова у износу од 100.000 динара. Проблем је, како каже, што није схватио принцип наплате камате.

- Био сам шокиран када сам случајно обратио пажњу на месечни извод, што иначе својом грешком никада нисам радио - признаје Лекић. - Сваког 23. у месецу сам дужан да платим рату, односно оно што сам потрошио у претходном и ја сам увак плаћао 100.000 динара не гледајући да ли је можда требало још неки динар горе или доле. Међутим, када сам видео да је скинуто око 3.000 динара због 17,48 динара, исто као да сам каснио са уплатом целог износа, био сам бесан. Одмах сам се обратио банци и када сам добио одговор да је та ретроактивна наплата њихов принцип, пожалио сам се и Народној банци Србије.

Из "његове" банке су му објаснили да мора да поштује принцип наплате који подразумева еквивалентан износ задужења који је наведен у сваком месечном извештају, као и у оквиру прописаног рока, како би се избегао обрачун камате.

МОЖЕ ИМ СЕ ДА ОВАКО РАДЕ

ПОНУДИЛИ су ми да, ако нисам задовољан услугом, поднесем захтев за гашење рачуна и картице, што доказује да им се тако може - прича Лекић. - Убеђен сам да много клијената нема појма колике камате плаћају и зашто. Мислим да би централна банка требало да осуди такав начин наплате камате и да утиче на финансијске установе да коригују своје производе да буду разумни.

- Рекли су ми да износ морам да покријем у целости, до наведеног датума, или да платим неки други износ, било да је минималан или близу укупног дуга, али на који се обрачунава камата - каже наш саговорник. - Камата није спорна, али јесте њихов начин, да ако дужник намерно или случајно изабере другу опцију за износ задужења пренетог дуга из претходног обрачунског периода, камата се обрачунава од датума књижења трансакције до датума прве уплате, а потом на преостали део дуга.

У Народној банци кажу да корисницима некада сугеришу да треба да размисле о промени банке или производа, јер то јесте смисао конкуренције на тржишту која неспорно постоји.

- Конкретан начин уговарања није самим прописима забрањен нити је начин обрачуна камате у овом смислу, посебно регулисан - кажу у НБС. - По свакој притужби корисника проверавамо да ли су сви услови производа јасно и недвосмислено дефинисани и клијент информисан. Банке најчешће код износа уплате који се незнатно разликује од износа доспелих обавеза, отписују обрачунате камате, али у неким случајевима корисници и поред поновљених обавештења и упозорења, у континуитету уплаћују новчана средства која не одговарају износу доспелих обавеза - дакле јасно је да се у таквим случајевима не ради о необавештености. Корисници морају пажљиво да прочитају услове коришћења картице.

У ОПТИЦАЈУ 92.358 МИЛИОНА

ПОСЛЕДЊИ подаци Удружења банака Србије показују да је на крају прошле године било издато 1.318.356 кредитних картица, које користи 1.034.159 корисника. Износ одобреног лимита је 92.358 милиона динара, а износ у коришћењу је 31.664. милииона динара. Од свих картица, у доцњи је била 53.121 картица, а 11 одсто је учешће кашењења у износу у коришћењу, што је за три одсто мање него пре годину дана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)