ГОДИШЊЕ БАЦИМО 100 МИЛИОНА ЕВРА У ЂУБРЕ: Колико Србија губи новца јер нема довољно развијено тржиште секундарних сировина

СРБИЈА годишње губи 100 милиона евра на секундарним сировинама које су одбачене, а могле су да се рециклирају.

Новости

Само Београд остаје без 30 милиона евра сваке године. На 3.500 дивљих сметлишта, 150 несанитарних и 10 санитарних депонија заврши 95 одсто комуналног отпада у коме се налази секундарни материјал у вредности од 50 милиона евра. Директор Центра за циркуларну економију ПКС, Синиша Митровић, истиче да би његова прерада донела дуплу зараду.

- Годишње се у Србији произведе 2,5 милиона тона комуналног отпада, односно 1,2 килограма по глави становника дневно, а од тога се само пет одсто рециклира - објашњава Митровић за "Новости". - Тржиште секундарних материјала у нашој земљи вреди између 300 и 400 милиона евра, али Србија га је срушила. Тај бизнис је данас код нас неисплатив.

Он указује да већ 20 година причамо о примарној селекцији, а на том пољу се није далеко одмакло. Имамо више хиљада дивљих депонија, а отпад који се генерише у рекама је главни окидач за поплаве.

Синиша Митровић

- Данас се затварају фабрике за рециклажу ПЕТ амбалаже у Србији зато што је много јефтиније купити ту сировину у Аустрији, Немачкој, Мађарској, него је радити на домаћем тржишту - објашњава Митровић. - Разлог је тај што нема примарне селекције, материјал се узима са депонија, велика је количина блата, песка, уља и високи су трошкови његове обраде.

Митровић наводи да док год постоји овакав систем у коме је ниска цена комуналне услуге и бесплатно депоновање, неће моћи ништа да се промени. Он истиче да ПКС сматра да је неопходно да се уведе такса на одлагање. Као експерт предлаже да цена буде 10 евра по тони, што би држави годишње доносило приход од 25 милиона евра. Са тим новцем, каже, може да се покрене процес рециклаже и примарне селекције отпада из домаћинства.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, од амбалаже употребљене на нашем тржишту прошле године 61,9 одсто је поново искоришћено, а 59,2 процената рециклирано. Ипак, на депонијама и у природи завршило је око 150.000 тона. Кристина Цвејанов, из удружења "Инжењери заштите животне средине", истиче да два проблема највише оптерећују систем управљања амбалажним отпадом, а то су спор развој примарне селекције и нестабилност откупних цена на светском тржишту.

- Прво је затварање кинеског тржишта за отпад из Европе довело до вртоглавог пада цене старог папира и пластичне фолије на домаћем тржишту што је резултирало смањеним сакупљањем - каже Цвејанов за наш лист. - Затим је, због појефтињења нафте и кризе аутомобилске индустрије током пандемије, тражња за ПЕТ материјалом опала, па су домаћи рециклери пластике дошли у незавидну позицију да немају коме да продају сировину са нашег тржишта.

Примарна сепарација отпада, како наводи, не функционише без секундарне, за коју је неопходно изградити регионалне центре, односно депоније са сортирницама. Међутим, овакав систем захтева поскупљење услуге одношења смећа, зато што се на регионалним санитарним депонијама наплаћује одлагање отпада. Повећање цена није популарна мера, и то је један од разлога, како наводи, за пасиван однос државе и локалних самоуправа.

Недостатак стручних кадрова на свим нивоима управљања отпадом и ненаменско трошење средстава наплаћених од еколошких такса, како истиче, и те како успоравају развој примарне селекције отпада, јер без стручних људи и новца није могућа реализација великих еколошких пројеката.

Кристина Цвејанов

УВОЗИМО ДА БИСМО ПРЕРАЂИВАЛИ

КРИСТИНА Цвејанов истиче да је рециклажа отпада неисплатива на малим капацитетима прераде, тако да се фабрике углавном пројектују на знатно веће количине од оних које је могуће сакупити на тржишту Србије. Синиша Митровић указује да цео процес у нашој земљи није добро заокружен.

- Фабрика картона "Умка" годишње увози 10 милиона тона папира да би могла да функционише - истиче Митровић. - Србији годишње треба 50.000 тона ломљеног стакла да би могла да ради фабрика у Параћину. Зашто немамо сакупљање и прераду тог материјала, који, чак, извозимо у друге земље?

Препоручујемо

Друштво

1 0

ФИРМАМА ЗА РЕЦИКЛАЖУ ПЕТ ОТПАДА ПРЕТИ КРАХ: Српски рециклери тврде да неће опстати ако држава не помогне

24. 08. 2020. у 11:48

Србија

0 2

СМЕТЛИШТЕ „ПРАТИ“ РАДЊУ: Лагерују отпад на неколико корака од тезге на којој се продају сухомеснати производи (ФОТО)

27. 08. 2020. у 09:35

Србија

0 0

ОТПАД КРАЈ ВЕЛИКЕ МОРАВЕ ЈОШ НИЈЕ УКЛОЊЕН: Полиција годину дана чува 34 "опасна" бурета

21. 08. 2020. у 12:56 >> 12:56

Србија

0 3

ПОСЛЕ ПИСАЊА "НОВОСТИ": Одвезена 34 бурета са отровним отпадом (ФОТО)

22. 08. 2020. у 08:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације