МАЛИ: За трансакцију око НИС-а још само сагласности антимонополских комисија

ПОТПРЕДСЕДНИК Главног одбора СНС Синиша Мали изјавио је синоћ да је уговор између руских власника Нафтне индустрије Србије (НИС) и мађарског МОЛ-а потписан, али да се чека сагласност Комисије за заштиту конкуренције у Србији и Босни и Херцеговини за завршетак трансакције.

FOTO TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ bg

Након тога би требало да буде формализована промена власништва, рекао је он за Блоомберг Адриа ТВ.

- Договор између руске стране, која је већински власник, и мађарског МОЛ-а је постигнут. Уговор је потписан. Ми смо као држава направили и акционарски споразум са мађарском страном. Преостало је да се прибаве сагласности надлежних антимонополских комисија. Очекујем да ће захтеви ускоро бити поднети - и у Србији и, ако се не варам, и у Босни и Херцеговини - и да ће се трансакција врло брзо завршити - рекао је он.

Додао је да је сада потребно проћи кроз формално затварање уговора. Одговарајући на питање да ли ће се након те трансакције повећати власнички удео државе Србије у НИС-у, рекао је да хоће и да имамо писани договор са Мађарима да повећамо наш удео са 30 на 35 одсто, односно да Србија жели да пређе праг од једне трећине власништва. Мали је навео да се модел економског раста Србије заснива се на инвестицијама и расту домаће тражње те да око 25 одсто нашег бруто домаћег производа (БДП) иде у инвестиције, од чега је седам одсто државни део, а преостали део су приватне инвестиције.

- Други важан фактор је раст плата, пензија и минималне зараде. Ове године очекујемо да БДП премаши 97 милијарди евра - рекао је он.

Према његовим речима, неколико је приоритета у наредном периоду а први је улагања у здравство, за шта је планирано 1,3 милијарде евра у наредне три године, пре свега за реконструкцију домова здравља и здравствених установа. "Други приоритет су даља улагања у инфраструктуру, са већим фокусом на водоводну и канализациону мрежу. Трећи је равномернији регионални развој, посебно истока и југа Србије, кроз повећање трансфера локалним самоуправама и улагања у инфраструктуру, туризам и пољопривреду. Четврти приоритет су вештачка интелигенција и савремене технологије," рекао је Мали.

Одговарајући на питање колико геополитичке околности и нови економски поремећаји могу да угрозе пројекцију привредног раста земље од четири одсто и да ли ће у том случају бити новца за повећање плата, пензија и инвестиције, рекао је да економску политику водимо тако да увек имамо довољно резерви за евентуалне кризе.

- Наш јавни дуг износи 43,7 одсто БДП-а, што је испод нивоа прописаног критеријумима из Мастрихта и просека еврозоне. На рачунима државе тренутно имамо 526 милијарди динара, односно око 4,5 милијарди евра. То су резерве које нам омогућавају да реагујемо уколико буде потребно - навео је Мали.

Када је реч о приступању Европској унији и наредним корацима ка приближавању јединственом европском тржишту, истакао је да је у претходних неколико месеци велики број закона усклађен са прописима Европске уније или је послат европским институцијама на сагласност.

- Само Министарство финансија ускладило је 22 закона из своје надлежности. За неке смо добили сагласност, а за друге је још чекамо. Када је реч о Кластеру 3, одлука зависи и од политичког става Европске уније. Ми ћемо наставити усклађивање законодавства. Наш циљ је приступ јединственом европском тржишту, са што мање препрека за пословање и трговину - истакао је он.

Што се Експа 2027 тиче, рекао је да буџет за саму изложбу износи 1,2 милијарде евра, да је примопредаја простора земљама учесницама већ почела и да су грађевински радови на великим халама завршени, а да се очекује да ће павиљони физички бити спремни у фебруару или марту наредне године.

Према његовим речима очекује се више од четири милиона посетилаца а према студији изводљивости, директно и индиректно, пре и после Експа, очекује се 360.000 нових радних места.

- На сваки динар уложен у Експо, процењени повраћај је 1,9 динара. Већ сада више од 15.000 људи директно и индиректно ради на изградњи изложбеног комплекса - нагласио је Мали. Одговарајући на питање шта ће се догодити са инфраструктуром након завршетка Експа, рекао је да ће се изграђени простор користити као нови београдски сајам, да ће се тамо наредних 10 година одржавати и међународни технолошки догађај Гитеx, као и да је планиран и Wорлд Траде Центер.

БОНУС ВИДЕО

Препоручујемо

Политика

0 1

СИНИША МАЛИ ОТКРИО ШТА ЧЕКА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Плате и пензије настављају да расту, динар остаје стабилан!

20. 10. 2026. у 22:32

Политика

0 0

ИНВЕСТИЦИЈЕ И ВЕЋИ ЖИВОТНИ СТАНДАРД Мали: Што нам је стопа раста БДП већа, биће и веће плате и пензије

20. 10. 2026. у 20:21

Економија

0 1

НОВА ПРИЛИКА ЗА ПРАКСУ У НИС-У: Нова сезона програма „NIS Calling”

19. 10. 2026. у 13:00

Политика

0 14

ВУЧИЋ О НИС-У: То се тиче само Американаца и Руса, то нема везе са нама

12. 10. 2026. у 20:26

Svet

Novi Putinovi lojalisti: Lete glave u Kremlju, a ovo su sada ključni igrači u Moskvi

2026-10-20 15:11:00

Svet

Histerija u avionu: Putnica plakala tri sata zbog muža, a kad vidite gde je on sedeo zaceniteće se smeha!

2026-10-20 14:50:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације