ЗАШТО ЛОУ-КОСТ КОМПАНИЈЕ ОДЛАЗЕ: Прописи, гориво или једноставно пословна рачуница?

Одлазак или пословна одлука: Шта се крије иза повлачења лоу-кост компанија из Србије?

Фото: Printscreen

Лоу-кост авио-компаније из године у годину шире мрежу линија широм Европе, али истовремено све чешће затварају базе и премештају авионе са аеродрома на којима им пословна рачуница више не одговара.

Виз Ер је ове године затворио базу у Бечу. Рyанаир је најавио затварање базе у Берлину, а претходних година повукао је базиране авионе и из Франкфурта, Диселдорфа и Штутгарта. Сличних примера има и на другим европским тржиштима.

Разлози нису увек исти, али се један фактор често понавља: трошкови.

За лоу-кост компаније, чији пословни модел зависи од врло ниских трошкова по путнику, избор аеродрома није само питање броја потенцијалних путника и атрактивности дестинације. Аеродромске накнаде, земаљско опслуживање, контрола летења, али и цена снабдевања горивом улазе у рачуницу која одлучује где ће авион бити базиран.

Виз Ер је, на пример, одлуку о затварању базе у Бечу образложио значајним растом аеродромских накнада, пореза и трошкова земаљског опслуживања. Рyанаир је приликом најаве затварања базе у Берлину саопштио да ће својих седам авиона пребацити на аеродроме са нижим трошковима.

Другим речима, авион који данас лети из једног града релативно лако сутра може бити премештен тамо где компанија за исти капацитет види бољу рачуницу.

Међутим, овакве одлуке данас треба посматрати и у контексту шире ситуације у европској авио-индустрији. Међународно удружење за ваздушни саобраћај (ИАТА) током 2026. године значајно је смањило процену профитабилности сектора и упозорило да ће глобална нето добит авио-компанија пасти са 45 милијарди долара у 2025. на око 23 милијарде долара у 2026. години. Истовремено, профитна маржа индустрије требало би да буде готово преполовљена, са 4,2 на свега 2 одсто. 

Кључни разлог је раст трошкова горива. Према проценама ИАТА-е, просечна цена авио-горива у 2026. години могла би да достигне 152 долара по барелу, наспрам око 90 долара годину раније. Само по том основу, трошкови индустрије могли би да порасту за додатних 100 милијарди долара. 

Последице се већ виде у финансијским резултатима највећих европских превозника. Рyанаир је у објави резултата за први квартал фискалне 2027. године саопштио да је профит компаније пао за 34 одсто, док су оперативни трошкови порасли за 11 процената, при чему су већи трошкови горива наведени као један од главних разлога. Компанија је истовремено поручила да ће наставити да распоређује капацитете према тржиштима и базама које нуде најбољу економску рачуницу. Сличан притисак на профитабилност видљив је и код Wизз Аира. У периоду од априла до јуна 2026. године компанија  је забележила нето губитак од 198,2 милиона евра, у поређењу са профитом од 38,4 милиона евра у истом периоду претходне године. Укупни оперативни расходи порасли су за 20,7 одсто, а трошкови горива за 39,4 одсто. У том контексту, поставља се питање да ли је регулаторни оквир једини разлог због којег Виз Ер разматра затварање базе у Београду, или на такву одлуку утичу и финансијски резултати компаније и потреба да капацитете преусмери на тржишта која сматра пословно атрактивнијим.

У таквом окружењу чак и релативно мала повећања трошкова могу имати значајан утицај на одлуке о томе где ће авиони бити базирани и које ће линије остати у саобраћају. Лоу-кост превозници данас много агресивније него раније преиспитују профитабилност сваке појединачне базе, а конкуренција међу аеродромима за привлачење њихових капацитета постаје све израженија. 

У Србији су у фокусу два различита случаја. Виз Ер је најавио могућност повлачења базних операција уколико се регулаторни оквир не промени, док је Рyанаир одлуку о обустави операција повезао са питањима снабдевања горивом. Иако су поводи различити, оба примера показују колико лоw-цост превозници своје присуство на појединим тржиштима прилагођавају сопственом пословном моделу и процени исплативости операција. 

У исто време, мењају се и поједини трошкови пословања на домаћем тржишту. Накнада за гориво на београдском аеродрому повећана је у септембру 2025. са 4,9 на 5,1 долар по тони, док је за септембар 2026. планирано ново повећање, на 5,3 долара по тони.  Ново повећање долази у години у којој је питање снабдевања енергентима додатно оптерећено неизвесношћу у вези са санкцијама НИС-у, компанији која има важну улогу у снабдевању авио-горивом на аеродромима у Београду и Нишу. У таквим околностима поставља се питање оправданости додатног повећања трошкова повезаних са снабдевањем горивом, посебно у тренутку када авио-компаније већ послују у условима значајно виших цена горива и појачаних финансијских притисака.

Искуства са других европских тржишта показују колико је лоу-кост сегмент осетљив на укупну цену пословања на једном аеродрому.

Зато се намеће још једно питање: када лоу-кост компанија смањује присуство или напушта неко тржиште, колико је разлог појединачна регулаторна одлука, а колико укупна конкурентност аеродрома на којем послује?

И да ли би из те перспективе требало посматрати и будућност лоу-кост саобраћаја у Србији?

Препоручујемо

Економија

0 1

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ О ИЗГРАДЊИ ГАСНЕ ЕЛЕКТРАНЕ КОД НИША: Интензивиран рад на пројекту, нови капацитет важан за целу Србију

14. 08. 2026. у 18:21

Пољопривреда

0 0

РЕФОРМА СИСТЕМА ПОДСТИЦАЈА: Влада Србије усвојила Стратегију пољопривреде до 2034. - Ово је једна од важних промена!

14. 08. 2026. у 17:49

Пољопривреда

0 1

КВАЛИТЕТ ГРОЖЂА МОГАО БИ БИТИ УГРОЖЕН: Виногради у Србији за сада одолевају, али - Постоји велика претња!

14. 08. 2026. у 17:35

Пољопривреда

0 1

ОВО СТАВИТЕ НА ЗЕМЉУ И ПРОБЛЕМА НЕМА: Не чупајте коров изнова и изнова - Ово је решење!

14. 08. 2026. у 17:08

Svet

Lavrov najavio „mnogo brutalnije“ metode Rusije: „Svi ciljevi rata u Ukrajini biće ostvareni“

2026-08-14 12:46:00

Svet

Turisti u Grčkoj, spremite se za 15. avgust: Veliki praznik menja svakodnevicu, očekuju se ogromne gužve

2026-08-14 09:35:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације