Како се третира нерециклабилни отпад да постане алтернативно гориво?

Док се свет, као и Србија суочава са све већим количинама отпада, решење за оне материјале које не можемо класично рециклирати лежи у технологији која их претвара у алтернативна горива. Уместо да деценијама труне на депонијама, отпад попут остатака пластике, папира и текстила постаје драгоцен ресурс за енергетски интензивну индустрију.

Депонија Подгорица/Инстаграм

Овај процес није само еколошки императив већ и озбиљна бизнис прилика која смањује зависност од скупих фосилних горива попут угља и петрол кокса.

Шта је заправо гориво из отпада?

Када говоримо о претварању отпада у енергију, кључни термини су РДФ (Рефусе-Деривед Фуел) и СРФ (Солид Рецоверед Фуел).

РДФ: Представља уситњени, гориви део неопасног отпада. Састоји се углавном од материјала са високом топлотном моћи као што су пластика која се не може рециклирати, папир, картон, текстил, гума и остаци дрвета.

Папирни отпад – Папирни отпад настаје у процесу производње папира. Осим влакана, материјал садржи и нешто пластике која се не може рециклирати. Овај материјал се може користити као гориво или прерадити даље у СРФ.

Папирни муљ – Влакна картона и папира се могу рециклирати до пет пута. У току процесе производње, влакна на крају завршавају у папирном муљу. Овај отпад је вредан ресурс у многим индустријама, као гориво или као алтернативна сировина. Котлови на лигнит могу косагоревати папирни муљ и извлачити користи из њега у смислу топлотне енергије или садржаја калцијума.

Муљ из канализације – Муљ из канализације је крајњи производ градских фабрика за прераду отпадних вода, коме је потребна даља прерада. Након дехидратације и филтрације, муљ се суши у ротационим сушарама док не буде довољно сув да се може пелетирати.

СРФ: То је „виша класа“ горива. Реч је о стандардизованом енергенту (према норми ЕН 15359) који има прецизно контролисану влажност, енергетску вредност и низак удео штетних материја попут хлора и живе.

Технолошки процес: Како отпад постаје „пахуља“ или „пелет“?

Пут од канте за смеће до пећи цементаре води кроз постројења за механичко-биолошки третман (МБТ). Процес се одвија у неколико фаза:

Примарна селекција: Одвајање метала, стакла и органских материја које се могу компостирати.
Уситњавање: Отпад се сече и дроби како би се постигла одговарајућа величина честица.
Сепарација: Коришћењем магнета извлаче се гвожђе и челик, док се ваздушним сепараторима одваја „лака фракција“ (папир и пластика) од теже, неупотребљиве масе.
Сушење и хомогенизација: Контролише се ниво влаге како би гориво било стабилно и без непријатних мириса.
Финални облик: Добијено гориво може бити у растреситом стању („пахуље“), балирано или у облику брикета и пелета ради лакшег транспорта.

Ко су главни корисници и зашто је то исплативо?

У Србији и региону, цементна индустрија је пионир у коришћењу ових горива. Компаније попут Лафарге БФЦ Беочин и Моравацем већ годинама користе отпадне гуме, нафтни муљ и РДФ као замену за угаљ.

Рачуница: једна тона горива из отпада може енергетски да замени око 0,7 тона каменог угља. Поред уштеде на сировинама, индустрија на овај начин смањује свој угљенични отисак и емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Безбедност: Да ли је спаљивање опасно?

Једна од највећих заблуда је да третман отпада загађује ваздух више од обичног грејања. Савремена постројења раде на екстремно високим температурама – од 850°Ц до преко 1100°Ц. Ове температуре осигуравају потпуно уништавање патогена, бактерија и вируса, док софистицирани филтери задржавају тешке метале и штетне гасове.

Добијање енергије из отпада је најстроже регулисан индустријски сектор у ЕУ, који прати већи број загађујућих материја од било ког другог сектора привреде.

Како је то у свету?

У свету се увођење алтернатива гориву од отпад,а значајно развило у земљама са строгим еколошким стандардима. У Европској унији, посебно у Скандинавији, Немачкој и Холандији, нерециклабилни отпад се у високопрофилним постројењима термички обрађује у условима контроле емисија, чиме се добија топлотна и електрична енергија. Јапан и Јужна Кореја су пионири у интеграцији софистицираних система сортирања, пиролизе и гасификације, где се материјал разлаже на основне компоненте високих енергетских вредности.

У САД, технологије „рефусе-деривед фуел“ (РДФ) и „солид рецоверед фуел“ (СРФ) постају стандард у индустријама цемента, где се отпад користи уместо фосилних горива, смањујући емисије ЦО₂ и трошкове производње.

Кључ успеха лежи у комбинацији технолошког развоја, регулативе и финансијских подстицаја. Европска Директива о одлагању отпада поставила је циљеве који ограничавају депоновање, чиме се подстиче употреба отпада као ресурса. Државе које су инвестирале у инфраструктуру задржале су ниске нивое депонија и високу стопу обраде отпада у горива, са очигледним користима по животну средину.

Србија на мапи „Енергy-фром-Wасте“

Србија је кроз Програм управљања отпадом 2022-2031. предвидела развој инфраструктуре за производњу РДФ-а у регионима великих насеља. Центар за управљање отпадом у Винчи већ представља искорак ка европској пракси, производећи струју и топлотну енергију за Београђане из комуналног отпада. Такође, планирани пројекти попут оног у Прахову (Елиxир Гроуп) предвиђају термички третман индустријског отпада који ће снабдевати фабрике процесном паром.

Алтернативна горива из отпада су кључни алат циркуларне економије. Она омогућавају да оно што смо сматрали „смећем“ постане гориво које покреће точкове домаће индустрије, чувајући притом природне ресурсе и смањујући планине отпада на депонијама.

Препоручујемо

Економија

0 1

Војводина постаје чвориште Европе! "Смајли" - један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у земљи (ФОТО/ВИДЕО)

15. 04. 2026. у 07:00

Економија

0 0

Упалила се лампица и возите на резерви: Ево како да максимално смањите потрошњу горива

15. 04. 2026. у 06:45

Економија

0 0

Страх: Притисак на Трампа

14. 04. 2026. у 22:00

Пољопривреда

0 0

Тихи крадљивци добити: Ево ко руши производњу у млечном говедарству

14. 04. 2026. у 21:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације