ОДМОР ИЛИ БОЛОВАЊЕ: Шта ако се разболите у току годишњег одмора?

АКО се разболите током годишњег одмора да ли он мора да вам пропадне или можете да отворите боловање? На ово питање одговара Милан Предојевић, правник Инфостуда.

Фото: Архива

Основна сврха годишњег одмора је опоравак од умора и релаксација запослених, све како би се сачувало и побољшало здравље, па самим тим и повећала продуктивност запосленог након повратка на посао.

Али шта ако се деси да се запослени разболи током трајања годишњег одмора? Да ли мора да користи годишњи одмор до краја или има право да му се дани када је болестан и када се лечи не рачунају у искоришћени годишњи одмор? Може ли потом да настави да користи дане одмора када се опорави?

Шта каже закон?

У делу Закона о раду који уређује право на годишњи одмор, прецизније – у члану 70. наведеног Закона, прописано је да ако је запослени за време коришћења годишњег одмора привремено спречен за рад у смислу прописа о здравственом осигурању – има право да по истеку те спречености за рад настави коришћење годишњег одмора.

Цитирана законска одредба практично значи да када се деси да се запослени разболи, а налази се на годишњем одмору, има право да прекине одмор, отпочне са коришћењем боловања, те да након закључења боловања искористи оне дане одмора које није искористио јер је отворио боловање.

Јер, боловање се односи на период када запослени због болести или повреде није у могућности да обавља своје радне обавезе и користи право на одсуство с посла да би се лечио и опоравио од болести, а годишњи одмор је намењен опоравку од радних напора и менталном и физичком опуштању.

Процедура отварања боловања и прекидања годишњег одмора

Према томе, ако се деси да се запослени током годишњег одмора разболи, треба да се јави свом изабраном лекару како би лекар утврдио да ли је запослени толико болестан да је привремено спречен за рад, односно да ли је неопходно одсуство са посла ради лечења.

Ако то јесте случај, запослени од лекара добија потврду о привременој спречености за рад и и ту потврду предаје послодавцу. Обавеза запосленог је да најкасније у року од три дана достави послодавцу дознаке, у супротном недостављање дознака може бити разлог за отказ уговора о раду.

Одредба члана 103. став 1. Закона о раду прописује да је запослени дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

Начин издавања и садржај потврде лекара уређени су Правилником о начину издавања и садржају потврде о наступању привремене спречености за рад запосленог у смислу прописа о здравственом осигурању. Потврду о наступању привремене спречености за рад запосленог издаје изабрани лекар на одговарајућем обрасцу, што представља заправо обавештење послодавцу да је запослени оправдано одсутан са посла.

Послодавац након тога решењем прекида коришћење годишњег одмора запосленог и наредне дане док траје спеченост за рад третира као боловање. Ти дани се не одузимају запосленом од дана годишњег одмора.

Како се рачунају дани одсуства?

Ако запослени оде на годишњи одмор па отвори боловање дани боловања му се не рачунају у годишњи одмор и може по истеку боловања да настави коришћење годишњег одмора.

Износ накнаде зараде за време боловања се исплаћује у износу од 65% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступило боловање. Ако је боловање због одржавања трудноће или због повреде на раду или професионалне болести, боловање се исплаћује 100% просечне зараде у претходних 12 месеци.

Боловање, иако је прописано да се исплаћује 65%, никада не сме ићи испод минималца. С друге стране, накнада зараде за сваки дан годишњег одмора плаћа се у висини просечне зараде коју је по једном радном дану остварио запослени у 12 месеци који претходе месецу када се користи годишњи одмор. Према томе, веома је битно да се раздвоји када се користи боловање, а када годишњи одмор.

Да ли након дужег боловања може да пропадне годишњи одмор?

По Закону о раду, у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.

Годишњи одмор се користи или једнократно, у ком случају се цео користи у текућој години, или у деловима, када минимум десет радних дана мора да се узме у години за коју тај одмор припада, а остатак мора да се искористи најкасније до 30.јуна наредне године.

(Инфостуд) 

Препоручујемо

Економија

0 0

СИНИША МАЛИ О ПОВЕЋАЊУ БДП-А: Србија циља прво место у Европи, квалитет живота наших грађана приоритет

01. 08. 2026. у 08:32

Економија

0 1

ОД ПОНЕДЕЉКА КРЕЋЕ ПРИЈАВА Мали: Обезбеђено 30.000 ваучера за летовање у Србији

01. 08. 2026. у 08:24

Економија

0 4

МИНИСТАР МАЛИ О СНИЖЕНИМ ЦЕНАМА ЛЕКОВА: Од средине августа биће стављени на листу и нови

01. 08. 2026. у 08:18

Економија

0 3

ДОБРА ВЕСТ ИЗ САД: ОФАК продужио оперативну лиценцу Нафтној индустрији Србије

31. 07. 2026. у 19:52

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације