Са панела „ЕТС и ЦБАМ – шта је за Србију и регион боље?“ ОИЕ инвестиције шанса за преговоре са ЕУ

„Електропривреда Србије“, као и цео регион, направила је искорак у улагањима у пројекте обновљивих извора.

Фото: Данило Мијатовић

ЕПС интензивно улаже и завршава ветропарк „Костолац“ соларну електрану „Петка“, развија пројекте изградње реверзибилне ХЕ „Бистрица и 1 ГW соларних електрана и истовремено се преузима зелена енергија од других произвођача преко феед ин тарифа и кроз уговое из аукција за тржишне премије. То отвара простор за преговоре са Европском унијом и Енергетском заједницом у вези са системом трговине емисијама (ЕТС) и са механизмом прекограничног усклађивања угљеника (ЦБАМ) – рекао је Бориша Давидовић, директор Сектора за енергетско-економско планирање и системске услуге у ЕПС, на панелу „ЕТС и ЦБАМ – шта је за Србију и регион боље?“.

Он је истакао да ЕПС увелико мери емисије и извештава о томе, а верификација је тренутно у процедури, али да се у случају плаћања ЦБАМ улагања у ОИЕ не виде у енергетском миксу.

- ЕПС има избалансиран портфолио, али у случају добре хидрологије не бисмо могли да извозимо у ЕУ јер би се и на зелену, хидро енергију наплатила такса као да је пореклом из термоелектрана. Тако се и ЕУ одриче чисте енергије. Ако гледамо у будућност, за нас је 2030. година јуче, 2035. је данас, а 2040. сутра – објаснио је Давидовић.

Фото: Данило Мијатовић

Сандра Докић, државна секретарка у Министарству заштите животне средине, нагласила је Србија као земља кандидат тежи да развија ЕТС систем да у тренутку приступа ЕУ буде спремна и да може да тргује емисијама. Она је рекла и да је успостављен систем МРВЕ, мониторинга, извештавања и верификације емисија. Докић је навела и да је Србија спремна за преговоре, али да су потребне студије и анализе колико ће неке таксе и мере коштати, уважавајући специфичности сваке земље.

- Земље ЕУ су могле да се прилагоде путем бесплатних алокација, а трошак ЦО2 је морао да се укалкулише у трошак производње. Намера ЕУ није да поремети Западни Балкан, фокус је на велике земље које пласирају велике количине робе на тржиште ЕУ, као сто је Кина – указала је Докић.

Јасмина Трхуљ, шеф јединице за електричну енергију у Секретаријату Енергетске заједнице, објаснила је да ЕУ ради студију која се фокусира на струју као ЦБАМ производ и да би требало и да буде завршена средином године. Она је рекла да регион мора да успостави своје преговарачке позиције, те да је битно да се убрза интеграција тржишта електричне енергије како би и могло да дође до евентуалног изузећа до 2030. године.

- Србија и Црна Гора су на корак и имамо шансу да до лета крену у спајање тржишта. Свако распарчавање отежава трговину. Поента је да се олакша инвестирање – рекла је Трхуљ.

И представници електропривреда Црне Горе и Босне и Херцеговине представили су своје виђење ове горуће енергетске теме у правцу праведне транзиције.

- Декарбонизација није нешто о чему се преговара, јер су земље региона већ посвећене томе и кључно је да отворимо преговоре са Европском комисијом - рекао је Иван Мрваљевић, извршни руководилац Дирекције за развој и инвестиције у Електропривреди Црне Горе. - Немамо фонд за праведну транзицију, развојни кредити нису довољни, а за све што планирамо да урадимо потребно је 30 милијарди евра. Земље региона имају заједнички циљ, а одговор би могао бити изузеће или преговори који уважавајују реално стање.

Анес Казагић, помоћник генералног директора за развој у Електропривреди Босне и Херцеговине, објаснио је да се ради на декарбонизацији и увођењу чистих технологија уз обезбеђење енергетске сигурности. Међутим, ЦБАМ и ЕТС су неповољни и својеверсне су омче око врата електропривреда.

- Све то долази у тренутку када су услови потпуно другачији у односу на време, првенствено цене, када је ЕУ уводила ЕТС. Земљама ЕУ су били на располагању фондови за модернизацију и праведну транзицију - рекао је Казагић. - Потребан нам је заједнички приступ за одлагање и става смо да треба тражити постепене таксе

И привреда има свој поглед на ове теме и Димитрије Књегињић, директор Лафарж Србија, истакао је да најављене мере и таксе изгледају као својеврсни рекет ЕУ према Западном Балкану, те да је кључно да се укаже на све мањкавости и последице.

- ЕУ је имала 20 година да се прилагоди, а нас излагати преко ноћи је непримерено.Наше компаније у Европи су годинама трговале са ЦО2 и правиле 30 до 40 одсто профита. Питање је ко гарантује да такса преко ноћи неће бити 400 евра – рекао је Књегињић. –„Лафарж“ је погођен као ЕПС јер користимо традиционално гориво и наша сировина има карбонат и брине нас неизвесност, јер имамо три милијарде инвестиција у „царбон цаптуре“ у шест цементара у Европи и не знамо да ли ЦБАМ долази.

П.О.
 

Препоручујемо

Економија

0 1

ПАО ДОГОВОР МЕРЦА И СИА: Ево о чему се ради

25. 02. 2026. у 15:26

Економија

0 0

​УРУЧЕНО ВИШЕ ОД 50 РЕШЕЊА: Стиже нова подршка државе

25. 02. 2026. у 15:21

Економија

0 0

Златибор добија футуристички комплекс? Грци објавили слику хотела инспирисаних Стопића (ФОТО)

25. 02. 2026. у 15:06

Економија

0 0

НА РАЧУНУ 16.200 ДИНАРА: Почела исплата овој групи грађана

25. 02. 2026. у 12:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације