ЕВРОПЉАНИ КУПУЈУ И БАЦАЈУ ОДЕЋЕ ВИШЕ НЕГО ИКАДА ПРЕ: Нећете веровати шта је узрок, а ево како то утиче на животну средину

30. 03. 2025. у 07:54

ЕВРОПЉАНИ купују и бацају више одеће, обуће и других текстилних производа него икада раније, што додатно оптерећује климу и животну средину, наводи се у новом извештају Европске агенције за животну средину (ЕЕА).

ЕВРОПЉАНИ КУПУЈУ И БАЦАЈУ ОДЕЋЕ ВИШЕ НЕГО ИКАДА ПРЕ: Нећете веровати шта је узрок, а ево како то утиче на животну средину

Фото: Free Images Pixabay

Проблем је текстил из ЕУ који се извози ради рециклаже или поновног коришћења, али често завршава на дивљим депонијама углавном у азијским и афричким државама.

Ажурирани подаци о потрошњи истичу потребу да креатори политика, индустрија и потрошачи преузму одговорност и помогну Европи да се удаљи од тренда брзе моде. Потребно је кренути ка производњи квалитетнијих и дуготрајнијих текстилних производа који могу да се поново користе, поправљају и рециклирају.

Како се наводи у извештају ЕЕА, просечан грађанин ЕУ је у 2022. години купио 19 килограма одеће, обуће и текстила, што је повећање у односу на 17 кг из 2019. години, довољно да се сваке године по особи напуни велики кофер.

Фото Shutterstock

 

Тренутни систем производње и потрошње текстила наставља да ствара велики притисак на животну средину и климу, укључујући потрошњу сировина, воде и земљишта, емисију гасова са ефектом стаклене баште, хемикалије и микропластику.

Стратегија ЕУ за текстил има за циљ да смањи ове штетне утицаје и ствара текстилне производе који су одрживији и погодни за циркуларну економију. За њен успех потребна је системска промена у текстилној индустрији – прелазак на производњу квалитетнијих и дуготрајнијих производа који се могу лакше поново користити, поправљати или рециклирати.

Брза мода и онлајн куповина

Повећана онлајн куповина, утицај инфлуенсера на друштвеним мрежама и ниски трошкови производње синтетичког текстила значајно су допринели расту брзе моде. Ово је омогућило трговцима да потрошачима нуде нове стилове по ниским ценама.

Извештај ЕЕА наводи да дигиталне технологије попут 3Д штампе могу да смање отпад у производњи и допринесу смањењу негативног утицаја текстила на животну средину и климу. Међутим, и оне такође могу да повећају потрошњу омогућавајући још јефтинију производњу и ниже цене.

Фото: Профимедиа

 

Утицај на животну средину и климу

Производња и потрошња текстила у ЕУ и даље спроводи велики еколошки и климатски притисак. Од 12 категорија потрошње у европским домаћинствима – као што су храна, мобилност, становање, здравље и образовање – потрошња текстила је, у просеку, пета по величини када су у питању негативни утицаји на животну средину и климу.

ЕЕА је мерила ове утицаје кроз потрошњу сировина, емисију гасова са ефектом стаклене баште, употребу воде и земљишта.

Поред тога, текстилна индустрија доприноси и другим еколошким проблемима, укључујући загађење ваздуха, употребу и загађење хемикалијама, загађење микропластиком током производње и прања текстила, као и проблеме са одлагањем отпада.

У 2022. години, земље чланице ЕУ генерисале су око 6,94 милиона тона текстилног отпада, што износи 16 кг по особи.

Просечна стопа прикупљања текстилног отпада у ЕУ – која показује ефикасност система за одвојено прикупљање – полако расте, повећавши се за 4,3 процентна поена од 2016. године.

Фото Shutterstock

 

Међутим, укупна стопа прикупљања и даље је ниска. У 2022. години, 85 одсто текстилног отпада из домаћинстава није било прикупљено одвојено, већ је завршило у мешаном комуналном отпаду, који је на крају одложен на депоније или спаљен, чиме је онемогућена рециклажа.

У ЕУ је усвојена директива о обавезном одвојеном прикупљању текстилног отпада, а очекује се да ће значајно повећати стопу сакупљања текстила из домаћинстава.

Још један проблем представља и текстил из ЕУ који се извози ради рециклаже или поновног коришћења, али често завршава на дивљим депонијама углавном у азијским и афричким државама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

РУСИЈА ЗАПАЊЕНА: Велика звезда не само да се одрекла руског држављанства, већ је откривено и - ово!