ЦЕНА НАФТЕ НАСТАВИЛА РАСТ: Прети ли нови инфлаторни талас у случају ширења рата на Блиском истоку

СТРАХОВЕ од потенцијалног ширења рата на Блиском истоку додатно је подгрејала изјава америчког председника Џозефа Бајдена да званичници САД разговарају о томе да ли да да подрже израелски напад на иранска нафтна постројења.

Фото: Профимедиа/Илустрација

То је утицало да цена нафте настави раст у петак на 78,80 долара по барелу, чиме је забележила скок на недељном нивоу од скоро 10 одсто. Иако је то испод нивоа које је "црно злато" достизало раније ове године, актуелна ситуација повећава могућност да се понови спирала поскупљења енергената и талас инфлације какав смо доживели на врхунцу украјинске кризе 2022. године.

Из Међународног монетарног фонда поручују да би ескалација сукоба на Блиском истоку могла да произведе значајне економске последице по регионалну и глобалну економију. У ММФ сматрају да је прерано за предвиђање конкретних утицаја на привреду, али указују да је главни начин на који би рат у овом региону могао да се одрази на повећање цена робе, укључујући нафту и житарице, као и кроз поскупљење трошкова транспорта, јер бродови избегавају да плове кроз Црвено море.

И светски и домаћи стручњаци сматрају да садашњи ефекти блискоисточног сукоба не представљају претњу, а процене потенцијалног ширења рата и размера његовог утицаја на поскупљење енергената и светску привреду се разликују. Тако се прогнозе западних аналитичара у случају ескалације сукоба крећу од могућности да би барел нафте могао да достигне 100 до, чак, 200 долара. Помоћник директора Сектора за стратешке анализе ПКС, Бојан Станић, подсећа да је цена "црног злата" због украјинске кризе 2022. достигла 130 долара и да не треба, ни у потенцијално најгорем развоју догађаја на Блиском истоку, очекивати да ће та вредност бити премашена.

- Актуелна дешавања у том региону утичу на пораст несигурности што доводи до поскупљења овог енергента - каже Станић. - Тржиште је већ укалкулисало ове кризе и не очекује се да ће нафта имати скоковит раст, он може бити постепен. Уколико би Израел уништио иранска нафтна постројења, ОПЕК може да надокнади њихову производњу. До великог скока цене би могло да дође једино у случају дестабилизације Ирака као последице сукоба између Тел Авива и Техерана.

Он сматра да то представља највећи ризик по тржиште сирове нафте, јер Багдад велике количине овог енергента пласира на међународном нивоу. У Ираку, како додаје, живе и шиити и сунити и постоји исламистички сентимент против Израела, а Американци се повлаче из те земље, док Иран има велики утицај на њу.

- Када би дошло до дестабилизације Ирака, цена нафте би могла да поскупи до нивоа које смо видели на врхунцу украјинске кризе 2022. - истиче Станић. - То би се одразило и на Србију, дошло би до поскупљења нафте и горива на нашем тржишту, зато што ми највећу количину овог енергента увозимо из Ирака, а због санкција више немамо могућност да купујемо од Русије.

Према његовим речима, велико поскупљење нафте утицало би на скок цена горива и других енергената и довело би до новог инфлаторног таласа који би погодио глобалну привреду, а тиме и нашу земљу.

- Имали бисмо, како додаје, сличан сценарио који смо искусили на врхунцу украјинске кризе - каже Станић. - Због свега тога каматне стопе су и даље релативно високе и потенцијално погоршање ситуације би осујетило њихово најављено смањивање, како на глобалном, односно европском нивоу, тако и код нас.

Поводом процена бројних западних аналитичара да би у случају да Израел гађа иранску инфраструктуру, то подстакло Техеран на одмазду нападом на саудијске нафтне погоне, Станић сматра да то није реалан развој догађаја, али да би могло да дође до блокаде Ормушког мореуза који је кључна тачка за транспорт. Он не очекује ни тотални рат између Ирана и Израела.

Како пише Ројтерс Европа би била изложена поскупљењу нафте, јер, за разлику од САД, нема већу домаћу производњу овог енергента. Али, банкари и стручњаци процењују да би чак и у том случају било потребно трајно повећање цена овог енергента од 10 одсто, да би се инфлација повећала за само 0,1 процентни поен. Економски утицај свеопштег рата који би довео до ширих напада на енергетску инфраструктуру широм Блиског истока, као и даљих прекида трговачких путева кроз Црвено море био би опипљивији. "Оксфорд економикс" прогнозира да би такав сценарио поскупео нафту на 130 долара и раст глобалне привреде следеће године оборио за 0,4 процентна поена, који ММФ тренутно оцењује на око 3,3 одсто.

Препоручујемо

Економија

0 0

ЂЕДОВИЋ ИЗ ВАШИНГТОНА: Преговарамо са Мађарима да за што бољу цену откупимо пет одсто акција НИС-а

25. 02. 2026. у 18:51

Економија

0 0

АКО ИМАТЕ 5.000 ЕВРА И САД УЛОЖИТЕ, НА ЛЕТО ЋЕТЕ МЛАТИТИ ПАРЕ: Ево шта да купите и покренете мали бизнис који у јулу доноси највише профита

25. 02. 2026. у 17:53

Економија

0 0

СУКОБ БУКТИ УОЧИ ПРЕГОВОРА "ТЕШКИХ" 80 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Трамп жестоко прети Нетфликсу

25. 02. 2026. у 16:39

Економија

0 0

ИЗАБРАНО 10 НАЈЛЕПШИХ ПЛАЖА НА СВЕТУ У 2026. ГОДИНИ: Ево колико их је из Европе

25. 02. 2026. у 16:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације