ШВАЈЦАРСКА НЕ ТРЕСЕ БАНКЕ У СРБИЈИ: НБС и стручњаци поручују да је финансијски сектор у Србији ликвидан

КАИШ се и даље стеже. Европска централна банка одагнала је, макар јуче, дилему хоће ли је превирања у појединим банкама, пре свега Креди Свис, нагнати да попусти са затезањем монетарне политике. Референтну каматну стопу је подигла за пола процента и сада износи 3,5 одсто. Прилично је извесно да ће истим трагом ићи и Народна банка Србије, тако да задужени и у еврима и у динарима тешко да могу да се надају стабилним ратама.

Фото: Printscreen

До пре неколико дана повећање европске камате се није ни доводило у питање. У међувремену је, међутим, скоро потонула Креди Свис. Акције су се делом опоравиле, скок од 30 одсто, пошто је швајцарска централна банка обећала зајам од 50 милијарди франака. Потрес у Сједињеним Америчким Државама, због гашења три банке крајем прошле недеље, наставио се тако и на европском тлу. Народна банка Србије, баш као и економисти, уверавају да слична опасност не прети банкама у Србији.

- Банкарски сектор Републике Србије је стабилан, високо ликвидан и солвентан, а грађани могу бити уверени у стабилност и сигурност пословања банака, као и сигурност свих штедних депозита - поручују из НБС. - Показатељ адекватности капитала банкарског сектора је на крају децембра 2022. године износио више од 20 одсто. Банке у Републици Србији немају изложеност према Silicon Valley Bank (SVB). У складу са Законом о осигурању депозита, осигурани су депозити физичких лица, предузетника, микро, малих и средњих правних лица код банака, у износу до 50.000 евра по депоненту у банци. Укупни осигурани депозити ових лица на крају 2022. године износили су преко 15 милијарди евра. Кључни ризик у овом тренутку је ризик преливања кризе и неповерења на друге банке на тржишту САД и Европе, што се посредно може одразити и на остатак света. У циљу враћања поверења у финансијски систем, FED, Трезор САД и друга регулаторна тела су донела хитне мере како би смирили тржиште и предупредили ширење последица. Европска централна банка је саопштила да је банкарски сектор еврозоне отпоран, са јаким позицијама капитала и ликвидности, као и да је у случају потребе у потпуности спремна да реагује пружањем подршке ликвидности.

Еконоимисти објашњавају да наше банке нису толико изложене државним хартијама од вредности, што је био случај са Банком Силицујмске долине. И имају врло добру политику управљања ризиком.

- Код Банке Силицијумске долине се показало проблематичним што су улагали велики део капитала у хартије и морали су да их распродају уз високе губитке да би намирили депоненте - сматра Никола Стакић, професор Сингидунум универзитета. - Имали су и високу концентрацију, неколико депонената је држало 40 до 50 одсто депозита.

Пад акција Креди Свис већ је другог порекла. Ову значајну швајцарску банку последњих година прате афере, пословање са губитком, повлачење депозита. Поверење је пољуљано сумњом у фиансијски извештај, а догрејано најавом највећег инвеститора, Саудијске националне банке да неће повећати своје учешће.

- Креди Свис је једна од највећих банака у Европи, али последњих година бележи лошије финансијске резултате - додаје Стакић. - Мислим да је настала паника због главног акционара који је рекао да неће моћи да је докапитализује и пружи свеж капитал. Данас се већ десио потпуни преокрет, јер је швајцарска национална банка ускочила и рекла је да ће пружити помоћ од 50 милијарди франака. Креди Свис је системски важна банка. Централна банка Швајцарске не би смела да допусти да тако велика банка пропадне. Тако се, међутим, ствара морални хазард. То је сконост да радите ствари које имају негативан ефекат, али знате да ће вас неко извући из проблема. Када се то деси, профити се приватизују. Профит дели менаџмент и највећи инвеститори, а губитак се социјализује. Покривају га порески обвезници.

Потреси међу банкама, очекују многи, свакако ће утицати на монетарну политку. Високе камате су, могло би се тумачити, делом и утицале на тешку позицију Банке Силицијумске долине. Улагали су у обвезнице по ниским каматама, а са поскупљењем новца, депоненти су пожелели да повуку улоге и сами улажу у исплативије послове.

- Европска централна банка је повећала референтну каматну стопу јер је та одлука већ донета - појашњава Стакић. - Зависно од ситуације на тржишту централне банке ће успорити са повећањем камате због погоршаних околности и стабилности. Гледаће који је ефекат банкарске кризе. Ако буде изражен, онда ће попустити монетарну политику. То би био превелики притисак. Реалност је да ће НБС наставити са растом камата, јер је касније кренула. Верујем да ће анставити све док се не види слабљење инфлације, а та смо очекивања већ померили за почетак наредне године.

Декан ФЕФА факултета професор Милан Недељковић упозорава да би ефекте ове банкарске кризе могла да остеи привреда.

- Индиректни ризици који постоје за Србију односне се на пословање наших компанија и стартапова, јер тренутна клима на међународном тржишту није повољна, што значи да могућност добијања капитала од страних фондова, који чине значајан сегмента којима се финансира домаће технолошке компаније, постаје доста ограничен - сматра Недељковић.

С. БУЛАТОВИЋ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације