СТАНОВИ СКУПЉИ ЗА ТРЕЋИНУ: Какве су цене непокретности по Србији

ЗА годину дана стамбени квадрат у Београду поскупео је готово за трећину. Према последњем извештају за тржишта непокретности РГЗ за последњи квартал 2022. године, инфлација је у главном граду "појела" више од 10 квадрата стамбеног простора. Док је тада за 100.000 евра могао да се купи једва стан од 40 квадрата у Београду, годину дана раније купац би добио барем 50 квадрата.

Највише се гради на Новом Београду, Фото Д. Миловановић

Према РГЗ анализи, у Београду, минимална цена квадрата у староградњи била је 400 евра, максимална 5.238 евра. У новоградњи - најнижа цена квадратног метра стамбеног простора прометована је за 636 евра, а максимлана за 10.184 евра.

Међу београдским општинама, поскупљење се највише одразило на новоградњу Савског венца. За више од 30 процената је порасла просечна цена новоградње, са 3.328 евра на 4.375 евра, колико је коштао квадрат лане. У овом делу Беогарда налази комплкес Београд на води, где је иначе лане продат стан са рекордном ценом квадрата - 10.184 евра. За стан површине 383 квадрата у овом елитном стамбеном кварту, нови власник је потрошио 2.469.888 евра.

Поскупели су и станови у осталим већим градовим Србије, не само престоници. Тако је поросечно староградња у Новом Саду скупља за 30 процената него на крају 2021. године. Уместо 1.395 евра, скочио је на 1.810 евра. Када је о новоградњи реч, ситуација је мало повољнија, па је квадрат станова који нису мењали власнике поскупео за 17 процената за годину дана. Квадрат и староградње и новоградње у Нишу отишао је нагоре чак 26 процената. У Крагујевцу су за 22 одсто поскупели по квадрату станови у новоградњи, док су они који су већ мењали власнике скупљи за 15 одсто.

- У Нишу је у четвртом кварталу просечна цена староградње била 1.195 евра, а 12 месеци раније 950 евра - податак је извештаја РГЗ, према чијој анализи се види и да је за 40 одсто поскупео квадрат у овом граду за три године. - Најнижа цена квадрата у овој општини је са 328 евра 2021. године отишла на 363. на крају прошле године.

Крагујевачка просечна староградња поскупела је са 733 евра по квадрату 2019. године, на 825 евра 2021. године, да би се у четвром кварталу прошле попела на 945 евра. Новоградња у центру Шумадије отишла је са 1.336 евра у просеку пре три године на 1.765 колико је била по последњој статистици.

Инфлација и скок цена изгледа нису погодили само Београд, где тржиште некретнинама не посустаје. У осталим градовима опао је промет. Према извештају РГЗ, у четвтом кварталу лане, у односу на исти период 2021. године забележен је раст броја купопродаја у Београду за 634 уговора, или 7,1 одсто. У Новом Саду је забележено смањење за 84 уговора - 2.7 процената, Крагујевцу за 60 уговора - 7,7 одсто и Нишу за 118 уговора 10,7 процената.

ИЗ КРЕДИТА НИ ДЕСЕТИНА

УКУПНА количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 2,3 милијарди евра, што представља раст од 27,3 одсто у односу на исти квартал претходне године - податак је РГЗ. - Град Београд је забележио највећи број купопродајних уговора, укупно 9.547. Највећи удео укупних новчаних средстава заузима продаја станова, са учешћем од 55 процената.Када је реч о начину плаћања, 9 одсто свих непокретности плаћено је из кредита, што је за 4 процената мање у односу на претходни период, а из кредитних средстава највише су плаћени станови - 21 одсто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације