БЕОГРАД ПО РАЗВОЈУ НАЈБЛИЖИ ЕУ ПРОСЕКУ: Наша престоница најбоље користи подстицајна средства намењена регијама

С. БУЛАТОВИЋ

30. 01. 2023. у 11:52

ПОДСТИЦАЈНА средства регионалног развоја у највећем износу стижу у - Београдски регион.

БЕОГРАД ПО РАЗВОЈУ НАЈБЛИЖИ ЕУ ПРОСЕКУ: Наша престоница најбоље користи подстицајна средства намењена регијама

Фото З. Јовановић

Према подацима из Регистра мера и подстицаја регионалног развоја, који води Агенција за привредне регистре, у околину главног града за првих шест месеци прошле године слило се 30,1 милијарда динара. Најмање новца, ако се посматра у апсолутном износу, намењено је привреди Јужне и Источне Србије - 9,16 милијарди динара. Стручњаци објашњавају да када се давања посматрају по глави становника, редослед је обрнут.

Прошла година, ако је судити по првој половини, премашиће раније у износу подстицајних мера. Око 30 милијарди динара, у Београдски регион се слило током читаве 2021. године. Сада је толико новца стигло после шест месеци. У Београду су најчешћи корисници велика привредна друштва, а намена саобраћајна инфраструктура. У Јужној и Источној Србији најчешћи корисници су газдинства, а намена пољопривредна производња.

- Без обзира на то што највећи износ иде у Београдски регион, када се рачуна по глави стновника или по броју предузећа, много је већа дистрибуција у Јужној и Источној Србији - објашњава Милош Ерић, професор економског развоја на ФЕФА.

- Поготово када се посматра привредна активност, пропорцијално више одлази у Јужну и Источну Србију. Када се изузме Београдски регион, у другим највише новца одлази у секторе који дају мању додату вредност. Највише иде у пољопривредну производњу. Много је сектора који стварају већу додату вредност. Поређење развијености наших региона са просеком Европске уније, показало је да ситуација није како је очекујемо. Београд се издваја и најближи је европском просеку. Војводина, по тим критеријумима, заостаје. У ризику је да још заостане. Задржали су се на пољопривредној производњи, постоји проблем са депопулацијом. У Војводину треба посебно улагати.

У Војводину је за пола прошле године стигло 14,5 милијарди динара регионалних подстицаја. У целој 2021. износ је достигао 26,75 милијарди динара. Најчешћи корисници су пољопривредни произвођачи, а намена пољопривредна производња. Слично је и са Шумадијом и Западном Србијом. У првој половини 2022. слило се 14,7 милијарди динара, а пољопривредници су главни корисници.

НЕРАЗВИЈЕНИМА 365 МИЛИОНА ДИНАРА

ВЛАДА Србије уредбом је утврдила програм подршке унапређењу развоја изразито недовољно развијених општина за шта је у буџету опредељено 365 милиона. За прву фазу пијаце у Сурдулици биће издвојено 95 милиона.

Право да пријаве пројекте имају општине чији је степен развијености испод 60 одсто републичког просека. На списку су Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Бојник, Босилеград, Брус, Бујановац, Варварин, Владичин Хан, Власотинце, Гаџин Хан, Голубац, Димитровград, Дољевац и Жабари. Могу да конкуришу и Жагубица, Житорађа, Књажевац, Крупањ, Куршумлија, Кучево, Лебане, Љиг, Мали Зворник, Мало Црниће, Медвеђа, Мерошина, Мионица, Нова Варош и Опово. Право важи и за Петровац на Млави, Прешево, Прибој, Пријепоље, Ражањ, Рашку, Рековац, Сврљиг, Сјеницу, Сурдулицу, Трговиште, Тутин и Црну Траву.

ПРЕДУЗЕЋА

НАЈВИШЕ предузећа и предузетника је у Београдском региону - 65.397 фирми и 84.184 предузетника. Следи Војводина са 32.954 компаније и 70.769 предузетника. У Шумадији и Западној Србији је 23.234 предузећа и 83.356 предузетника. Најмање их је у Јужној и Источној Србији - 14.698 фирми и 53.308 предузетника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

АМЕРИ У ШОКУ: Српски монах им открио како је Дарко Миличић успео, а он - зашто се одрекао кошарке, купио 10.000 риба и нокаутирао коња