ИЗ ДИЈАСПОРЕ МИЛИЈАРДА ВИШЕ: За првих десет месеци 2022. прилив из иностранства већи за 45,4 одсто него у истом периоду лане

Б. Царановић

18. 01. 2023. у 11:00

ПОМОЋ из дијаспоре коју грађани Србије добијају прошле године стизала је обимније него иначе.

ИЗ ДИЈАСПОРЕ МИЛИЈАРДА ВИШЕ: За првих десет месеци 2022. прилив из иностранства већи за 45,4 одсто него у истом периоду лане

Архива

Према подацима Народне банке Србије, током десет месеци 2022, што су последњи расположиви подаци, прилив по основу дознака износио је готово 4,2 милијарде евра. То је готово за упола више него годину дана раније. Србија, иначе, спада у топ десет земаља света по броју дознака.

Статистика наше централне банке сведочи да је за првих десет месеци 2021. године прилив од уплата из иностранства био 2.884,8 милиона евра, док је прошле године, за исти период нашим људима на рачун из дијаспоре легло тачно 4.195,1 милион евра. То је за 45,4 процента више, односно за око 1,3 милијарди евра.

Стручњаци кажу да је лане, након две пандемијске године, дошло до значајнијег оживљавања привредне активности, враћања радника на посао, али и ангажовања нових радника из Србије који су отишли на рад у иностранство.

- Очекујемо да је прилив дознака и у последња два месеца 2022. остао снажан - кажу у НБС.

- Скрећемо пажњу да користимо методологију платног биланса Међународног монетарног фонда, према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и обухвата - дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима, резидентима из Србије.

Према последњој статистици, из иностранства новац добија 712.608 прималаца дознака, колико их је уписано у Јединствени регистар корисника дознака који води НБС. Осим прималаца забележено је и 272.634 платилаца дознака. Како у Централној банци кажу, евидентиран је и благи раст корисника у односу на претходну годину. Како у Србији има око 6,8 милиона становника, следи да готово сваки десети грађанин добија помоћ из иностранства. Претпоставља се да је тај број и већи, јер овде не спадају случајеви када грађани примају паре у кешу. Централна банка евидентира једино трансфере који стижу званично, преко рачуна. Према ранијим извештајима, просек суме коју су грађани добијали је око 300 евра, а није се много променило ни то одакле новац по правилу највише стиже. Немачка је остала шампион.

- На основу података о географској структури дознака за прва три тромесечја 2022. године види се да је структура дознака остала стабилна - кажу у НБС. - Највише дознака дошло је из Немачке - 27 одсто, Швајцарске - 14 процената, Аустрије - 11 одсто, Француске - 6 одсто и САД - 6 одсто.

Према речима Вељка Мијушковића, доцента Економског факултета у Београду, подаци Светске банке су да Србија спада у топ 10 земаља света по високим дознакама из иностранства.

- Процене су да више од милион грађана Србије прима дознаке из иностранства - каже Миљушковић.

- Такав позитиван тренд раста важности дознака датира још из периода Југославије, када је велики број наших радника одлазио на привремени рад у иностранство, највише у развијеније земље Западне Европе, па до данас. Након две године пада због пандемије, услед чега је дошло до отпуштања, слања на привремене одморе, као и пада мобилности, логична последица била је и пад дознака из иностранства по овом основу.

Наш саговорник подсећа да је у 2020, када је почела пандемија и многи српски држављани се вратили у земљу, од дознака стигло 3,12 милијарди евра. У односу на 2019, реч је о смањењу за 395,2 милиона евра, односно за 11,2 одсто.

ВЕЋЕ ПЛАТЕ

ДОДАТНЕ две ставке које су имале позитиван утицај на раст дознака из иностранства у овом периоду су и тренд пада трансакционих трошкова слања дознака, према подацима Светске банке, али и постпандемијски тренд раста плата према подацима Еуростата - каже економиста Вељко Мијушковић.

- Коначно, глобалне геополитичке неизвесности само су позитивно утицале на овај тренд, што потврђује да је раст дознака забележен из готово свих земаља, укључујући Русију.

ВИШЕ ПАРА И ИЗ РУСИЈЕ

НА питање да ли је повећан прилив новца и из Русије и Украјине, од почетка рата, из НБС су нам рекли да су према подацима за прва три тромесечја 2022. године, приливи повећани из свих земаља. То је, како кажу, очекивано у периодима глобалних геополитичких неизвесности. Мијушковић пак додаје да долазак великог броја руских државаљана у Србију пре утиче на ниво наших дознака, јер они вероватно шаљу својима у иностранство.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ВЛАХОВИЋ ПРОПУШТА ДЕРБИ, АЛИ ДВА СРБИНА МОГУ ДА ОДЛУЧЕ ИСХОД: Милинковић Савић био херој Наполија а сада се нада првој победи над Јувентусом