КРОМПИРИЋИ ПРЖЕ НОВЧАНИК: Произвођачи и трговци користе актуелну глобалну кризу да непрекидним подизањем ценовника покрију увећане трошкове

ЦЕНА смрзнутог помфрита једног познатог произвођача, почетком новембра скочила је за више од 50 одсто! Тако је кеса кромпирића преко ноћи поскупела за 160 и достигла 450 динара.

Фото Shutterstock

Ово је само један у низу артикала за чији раст цене потрошачи сматрају да није оправдан, односно да није изазван стварним повећањем трошкова производње.

Грађани су све забринутији, јер за исту количину новца све мање производа могу да купе.

Синдикати и удружења потрошача упозоравају да произвођачи и трговци користе актуелну кризу на европском и глобалном тржишту да би подизањем цена остварили већу зараду и надоместили губитке. Читатељка "Новости" Данијела Стевановић пожалила се нашој редакцији да је била шокирана када је видела да је кеса смрзнутог помфрита поскупела за 160 динара.

- И смрзнуте малине су папрене - каже Стевановића. - Смањили су паковање а подигли цену. Сада могу да бирам да ли да купим кесу од 400 грама за 640 динара, или 450 грама за 760 динара.

У познатом трговинском ланцу кажу да су произвођачи подигли цене свих смрзнутих производа крајем октобра и почетком новембра, углавном од пет до десет одсто, док су артикли једне компаније поскупели у просеку за 20 процената.

- Највећа корекција је код њиховог смрзнутог помфрита, а произвођач каже да је то зато што је у питању увозни производ - објашњавају у том мегамаркету.

- Пре поскупљења, килограм тог кромпира је коштао 290, а сада је 450 динара. Други произвођач је подигао цену помфита за пет одсто и њихово паковање од 750 грама сада је 295 динара.

Савез самосталних синдиката Србије (СССС) тражи састанак са премијерком Аном Брнабић и надлежним министарствима како би се зауставила спирала поскупљења и заштитио стандард. Они истичу да су у септембру, према званичним подацима, за годину дана храна и безалкохолна пића поскупели 20,4 одсто. Цене ове категорије производа који чине највећи трошак у кућном буџету у односу на њихов просек у прошлој години веће су за 23,6 процента. Инфлација је, како наводе, већ појела договорено повећање минималца на 40.020 које ступа на снагу од јануара наредне године.

- Ми у зарадама, номинално добијамо више новца, али наша куповна моћ све више слаби.

Има много неоправданог поскупљења, јер реални раст цена трошкова производње није толики. Трговци и произвођачи робе широке потрошње у трци за већом зарадом и профитом, видећи да цене скачу на Западу, подижу их и код нас. Томе мора да се стане на пут - каже генерални секретар СССС Зоран Михајловић.

Према речима Марка Драгића, правног саветника у Националној организацији потрошача Србије, грађанима само остаје избор да ли нешто хоће или неће да купе.

- И произвођачи и трговци користе нестабилност на тржишту да би подизањем цена надоместили своје губитке - објашњава Драгић.

- Трговци имају разне прикривене марже. И код произвођача је слична ситуација. На пример, када купују храну за стоку на велико, они одређену количину добијају гратис, а пријављују да су и то платили и урачунавају у трошкове.

И економски стручњаци указују да актуелну глобалну кризу користе и произвођачи и трговци, али да то може да траје извесно време, док потрошачи могу да поднесу. Део произвођача и привредника покушава да предупреди инфлацију тако што унапред подиже цене. Када се то дешава у ланцу, од произвођача до маркета, то се преноси до малопродајних цена.

С друге стране, Обрад Поповић, председник Групације трговаца прехрамбеним производима при ПКС, указује да у продавницима купци виде само крајњи резултат, док се у читавом ланцу дешава свашта. Он је нагласио да су у последњих годину дана стално присутни снажни удари у енергетском сектору, што утиче на цену сваког производа. Као разлог за драстично поскупљење прехрамбених производа, Поповић наводи и сушу која је ове године знатно умањила род многих култура.

- Формирање цене у малопродаји није произвољна ствар - објашњава Поповић. - Не припада нама све што наплатимо за производ. У ту цену су урачунати - порез, цена произвођача, трошкови продаје и, коначно, наша маржа.

Трговци се, како каже, такмиче да привуку потрошаче, труде се да понуду ускладе са примањима купаца. Он додаје да је један од начина и да се више производе приватне робне марке, које нису оптерећене неким трошковима.

ДРЖАВА ПРЕУЗЕЛА ТЕРЕТ

ПРЕМИЈЕРКА Ана Брнабић изјавила је јуче да ће повећање плата у јавном сектору и пензија за 12,1 одсто од 1. јануара, бити значајно веће од инфлације.

- Континуирани раст плате, пензије и минималца смо остварили тако што смо преузели на себе, односно да се плаћа из буџета, подигли смо неопорезиви део дохотка, на тај начин смо смањили порез и тај трошак преузели на себе - истакла је Брнабићева.

КОНЗЕРВА ЗА ТРОЧЛАНУ ПОРОДИЦУ

У СССС истичу да је количина робе која према званичном начину вођења статистике спада у минималну потрошачку корпу, далеко од реалности. Руководилац Сектора за социјална и економска питања ове организације др Рајко Косановић подсећа да је та корпа намењена за трочлано домаћинство које обухвата две одрасле особе и дете, млађе од 14 годинa.

- Само да илуструјем неким примерима: минимална корпа, поред осталог, предвиђа 200 грама лимуна, килограм поморанџи, пола килограма морске рибе, једну конзерву од 125 грама сардине у уљу, једну кесу бомбона од 100 грама, 1,4 килограма парадајза, три литра минералне воде - наводи Косановић.

ПРАГ РИЗИКА ОД СИРОМАШТВА

МИНИМАЛНА потрошачка корпа у августу је износила 45.729 а минимална зарада сада је 35.012 динара и покрива 76,6 одсто - истиче Рајко Косановић из СССС. - Овај минималац нижи је од прага ризика од сиромаштва за трочлано домаћинство из 2020. године, које је износио 39.600 динара.

Он наводи да је, према РЗС, тај праг за прошлу годину 43.315 динара. То показује да минимална зарада утврђена за 2023. неће достићи ни ту границу ризика од сиромаштва.

Препоручујемо

Економија

0 0

ХРАНА И ГОРИВО НАЈВИШЕ ПОСКУПЕЛИ: Потрошачке цене на годишњем нивоу порасле су за 11,9 одсто

14. 07. 2022. у 14:00

Свет

0 0

ХАМБУРГЕР БЕЗ ПОМФРИТА ЗА ГОСТЕ РУСКОГ “МЕКДОНАЛДСА”: Због несташице одговарајуће сорте

09. 07. 2022. у 20:06

Свет

0 4

ЦРНИ ДАНИ ЗА БЕЛО БРАШНО: Енергетска криза у Европи прелила се на цене, а са њих на галопирајућу инфлацију

01. 06. 2022. у 21:16

Економија

0 0

ИГРЕ ГЛАДИ: Како су светски фармери постали колатералне жртве санкција уперених против Русије

31. 05. 2022. у 14:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације