ГЛОБАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ ПРЕТИ РЕЦЕСИЈА: Светска банка признала да је Русија пребродила олују међународних санкција боље него што се очекивало
СВЕТСКА банка упозорава да би због рата у Украјини глобална економија могла да склизне у рецесију 2023. године.
Фото: ЕПА/Профимедиа/илустрација
Предвиђа се да ће се економска активност у економијама растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије смањити за 0,2 одсто у 2022. одражавајући негативан ефекат преливања изазван ратом.
Такође, да ће се раст једва опоравити 2023. године, уз повећање БДП-а на 0,3 одсто.
Пројекције раста за 2023. годину смањене су за већину земаља у региону пошто је свака земља погођена поремећајима у ланцима снабдевања, слабљењем изгледа за раст у еврозони, рестриктивнијом монетарном политиком од очекиване и озбиљним шоковима на робним тржиштима, као и великом неизвесношћу изазваном ратом.
Прогноза је такође заснована на умеренијим ценама робе (али задржавању на високом нивоу), као и на глобалном окружењу које карактеришу рестриктивнији глобални услови финансирања, ублажавање спољне тражње и попуштање "уских грла" у ланцу снабдевања.
Ако рат ескалира тако да руски извоз енергије буде додатно поремећен, регионална производња могла би бити далеко слабија, упозорава Светска банка.
Дуготрајни рат ће вероватно додатно повећати несигурност и фрагментирати трговинску и инвестициону интеграцију региона.
СБ наводи да је руска економија пребродила почетну олују међународних санкција боље него што се очекивало, због комбинације брзо донетих и опсежних контрола капитала и операција ликвидности, и фискалне подршке домаћинствима, предузећима и владама над поднационалном нивоу.
Али и поред тога се очекује пад руске економије од 4,5 одсто у 2022. години, пошто пад реалних зарада нагриза потрошњу, док санкције и добровољно повлачење страних предузећа и интензивна неизвесност утичу на инвестиције.
У 2023. години, с обзиром на наставак рата и проширивање санкција, очекује се да ће руска привреда поново забележити пад, за 3,6 одсто, са пуном применом раније одлаганих ембарга ЕУ на нафту и слабљењем свих покретача раста.
Пројектовани раст за Централну Европу у 2022. години износи 4,3 одсто, што је више од раније пројектованог због позитивних изненађења у првој половини 2022. године, одражавајући релативно снажну спољну потражњу из еврозоне и ослобађање потиснуте тражње након што су ограничења уведена због пандемије укинута почетком 2022. године.
Упркос убрзавању инфлације, приватна потрошња је имала користи од ниже незапослености и повећања плата изазваних недостатком радне снаге.
У 2022. години очекује се раст у Бугарској од 2,9 одсто, у Хрватској 6,4 одсто, у Мађарској 4,7 одсто, док се у Пољској и Румунији очекује раст од четири, односно 4,6 одсто.
Међутим, индустријска активност и потрошња ће вероватно ослабити у четвртом кварталу 2022. године, са наставком раста цена енергената због одлуке Русије да заустави проток гаса кроз Северни ток 1.
Субвенције за гас и струју помогле су да се заштите домаћинства, али се очекује јачање фискалних притисака и повећање дефицита (Бугарска, Хрватска, Румунија).
БОНУС ВИДЕО - БЕОГРАД КАО ВАЖНА СТАНИЦА: Некад је “Оријент експрес” јурио Европом
ЗАШТО БЛОКАДЕРИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ВУЧИЋА? Нешић и Вучићевић о монструозним плановима (ВИДЕО)
БЛОКАДЕРИ хоће да убију председника Александра Вучића зато што им смета Србија каква јесте и зато што су свесни да ни за 100 година не могу да ураде оно што Вучић уради за два дана, истичу главна уредница портала "Новости" Андријана Нешић и председница Асоцијације новинара Србије (АНС) Ивана Вучићевић.
26. 02. 2026. у 11:01
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
ЈОШ МУ СЕ БОРЕ ЗА ЖИВОТ: Симптоми болести због које је хоспитализован Дачић - почетак је "веома обичан"
МИНИСТАР унутрашњих послова Ивица Дачић јуче је у тешком здравственом стању хитно смештен у болницу и прикључен на апарате.
26. 02. 2026. у 16:26
Коментари (2)