СТРУЈА МОРА МИНИМАЛНО ДА ПОСКУПИ: Растући инфлаторни притисак држава сузбија низом мера

Е. Б. ТАЛИЈАН

02. 07. 2022. у 07:10

ПРЕДСЕДНИЦА Владе Србије Ана Брнабић рекла је јуче да мисли да ће уследити мало усклађивање цене струје и то због трошкова за обновљиве изворе енергије.

СТРУЈА МОРА МИНИМАЛНО ДА ПОСКУПИ: Растући инфлаторни притисак држава сузбија низом мера

Фото АП

- Даћемо све од себе да сачувамо цену струје тако да будемо конкурентни и да то не буде удар на животни стандард грађана, посебно док не решимо проблем са увезеном инфлацијом - нагласила је премијерка.

- Тренутно је најважније да се обезбеди да буде довољно енергената за предстојећу зиму.

Она је истакла да Влада ради на очувању стандарда становништва на више начина, кроз контролу цена основних животних намирница и горива, као и да ће томе највише допринети најављено повећање плата и пензија. Новом Владином уредбом, усвојеном у четвртак, предвиђено је да ће брашно, уље, свињски бут и УХТ млеко са 2,8 одсто млечне масти коштати исто и у наредних месец дана. Само је килограм кристал шећера од јуче скупљи за седам динара и продаје се максимално за 96,99 динара. Како стручњаци коментаришу, поскупљење слатког зрна је било неопходно јер су повећани трошкови производње. На овај начин су избегнуте потенцијалне несташице, нестабилност тржишта и обезбеђен је континуитет снабдевања.

Највише цене две основне врсте горива на пумпама, такође, остају контролисане до краја јула, и објављују се сваког петка као до сада. Према јуче утврђеним, које важе наредних седам дана, литар евродизела је скупљи шест динара и на пумпама може максимално да се продаје за 218 динара. Бензин БМБ 95 највише може да кошта 205 динара. Претходно је цена дизела била 212, а безоловног бензина 201 динар.

Фото АП

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, оцењује да нове Владине уредбе представљају наставак социјалних мера за очување стандарда становништва, посебно најугроженијих категорија, имајући у виду растући инфлаторни притисак. На питање да ли би ограничење цена могло да доведе до несташице горива и брашна, а те тврдње су се могле чути и у јавности, Станић указује да се такав поремећај не очекује.

- Што се тиче нафте и деривата, нема никаквих проблема са снабдевањем, рафинерија ради и пуни су капацитети свих врста горива - каже Станић.

- Како би обезбедила снабдевање, држава прати тржишна дешавања, зато се недељно коригује цена.

Говорећи о брашну, он указује да ни са тим производом не треба да буде било каквих проблема, јер га има довољно и његова производња није комплексна као код шећера. У случају слатког зрна тржиште је сада стабилизовано. Поводом негодовања произвођача и трговаца због Владиних уредби, Станић истиче да код сваког ограничење привреда трпи штету, али да држава мере спроводи у настојању да очува станард становништва.

Већ извесно време из нафтног сектора упозоравају да ограничавање малопродајних цена деривата има ефекта на краћи рок, док уколико се дуже примењује може да доведе до поремећаја на тржишту. С друге стране, стручњаци указују да је гориво један од кључних генератора инфлације. У тој спирали, како објашњавају, деривати утичу на цене свих производа, а Влада овим мерама показује да води одговорну политику и сузбија инфлаторне притиске.

ЗА КИЛОГРАМ ПШЕНИЦЕ 40 ДИНАРА

ВЛАДА Србије одобрила је да Републичка дирекција за робне резерве купи 131.000 тона меркантилне пшенице по 40 динара за килограм, укључујући и ПДВ. Министар пољопривреде, Бранислав Недимовић, сматра да је то добра цена. Он је истакао да ће очекивани принос пшенице бити око три милиона тона, што је два пута више пшенице него што нам је потребно.

БРИГА ЗА СТАБИЛНОСТ У ДУЖЕМ РОКУ

СУПРОТСТАВЉЕНИ погледи на ограничавање цена последица су различитих тежњи двеју страна. Краткорочни циљ привреде је профит, а држава мора да обезбеди стабилност у дужем року. Влада зато настоји да спречи нагли пад куповне моћи становништва, јер би то касније довело до урушавања привреде. Једноставно, ако грађани осиромаше, неће имати ко да купује производе. Та ситуација не би могла да се реши извозом, јер већина фирми у Србији пласира производе на домаћем тржишту. Све постаје јасније ако се зна да, у овом тренутку, око 60 одсто нашег БДП-а чини унутрашња потрошња.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

ТРИ ДЕСТИНАЦИЈЕ - ТРИ ФЕНОМЕНАЛНА XANADU ХОТЕЛА: Ни са једним нећете погрешити, који год да буде ваш избор за одмор