ОДЛАЗАК У ТРГОВИНУ ДЕСЕТКУЈЕ НОВЧАНИК: Поједина храна у Србији у односу на 2020. годину поскупела и за 30 одсто

Ј. Субин

10. 05. 2022. у 11:00

ОДЛАЗАК у прехрамбене продавнице сваки пут "десеткује" новчаник грађана. Цене намирница које држава није ограничила расту готово свакодневно. А званичан податак, према ФАО индексу стандарда, кажу агроаналитичари, показују да је храна у Србији скупља за неких 30 одсто у односу на прошлу годину. То се односи на пет група производа - житарице, уљарице, млеко, месо и шећер.

ОДЛАЗАК У ТРГОВИНУ ДЕСЕТКУЈЕ НОВЧАНИК: Поједина храна у Србији у односу на 2020. годину поскупела и за 30 одсто

Фото З. Јовановић

У односу на прошлу годину прилично је поскупело и воће и поврће. Тако, килограм црног лука у граду сада кошта око 100 динара, а прошле године 80. Сладак купус је био 100, а сада је 120 динара за килограм. Банане су биле 130, а сада и 150 динара за килограм.

- Цене на рафовима не прате примарну производњу и вредност основних производа - објашњава агроаналитичар Жарко Галетин. - Сада имамо нагли скок основних производа, као што су уљарице и житарице, одатле иде на живу стоку, млеко, месо, хлеб и уље. То све на крају обичан потрошач види на рафу. Ипак, прошле године смо имали скуп кукуруз, али се та цена није одразила на откуп товљеника. С друге стране, цена свињског меса је несразмено велика у односу на откуп товљеника. Прерађивачи су некако увек у прилици да уцењују примарне произвођаче са ценама.

Како објашњава Галетин, мере које држава предузима да обустави раст цена не могу бити на дужи рок добре, јер би тиме могла да уништи произвођаче. Свакако, све што није ограничено - поскупело је. Тако, петокилограмско брашно је у режиму заштите, али је зато оно у индустријским паковањима поскупело. Српско тржиште сада се не налази у таквој кризи као неке друге земље, али нашег потрошача већ су дочекале високе цене.

Последњи подаци Републичког завода за статистику показују да су цене произвођача производа пољопривреде и рибарства, у фебруару ове године, повећане за 17,9 одсто у односу на исти месец лане. Највећи раст забележен је код жита, индустријског биља, стоке и живине.

Удар на џеп потрошача примећује се и код куповине меса. Прошлог лета, у малопродаји килограм целог пилета коштао је од 140 до 170 динара, а сада је у радњама око 250 динара. Домаће пиле продају и за 400 динара по килограму. И док је свињско месо бележило пад, пре неких два месеца, па је филе могао да се пазари за неких 600, сада килограм овог финог меса кошта од 700 до неких 1.000 динара. Литар јогурта у 2021. години био је од 90 до 120 динара, а сада иде и до 160.

Агроаналитичар Галетин говори да је то ствар глобалног карактера, јер не може хлеб да се прави са ценом пшенице од 20 динара за килограм, а она на светском тржишту кошта између 350 и 400 долара по тони.

- У једном тренутку мораће и тај раст да стане, али је сигурно да ће потрајати - сматра Галетин.

ШЕЋЕР ИМА ВИШЕ ЦЕНА

ДРЖАВА је ограничила цену шећера, килограмско паковање, па се по продавницама може купити од 80 до 90 динара. Поједине радње у Србији су, мимо закона, ставиле "препоруку" да не може више од четири килограма да се купују, а многе радње, по нашој земљи, килограмска паковања и немају, јер се одмах продају када стигну.

И док килограм ове слатке робе има "замрзнуту" цену, када се купује на велико, кошта и до 150 динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ПЛЕМИЋКО ПОРЕКЛО Ово је право презиме Ирфана Менсура - моћан разлог зашто га је променио: Родитељима није сметало