И ЗА МАЈСТОРА ЛИСТА ЧЕКАЊА: У Србији све мање занатлија, па је тешко наћи молера, зидара, електричара...

С. БУЛАТОВИЋ

28. 01. 2022. у 10:14

МОЖДА је пролеће најбоље време за реновирање стана, али ко има такве планове ваљало би већ да капарише раднике. Домаћинства која изда неки кућни апарат не морају баш толико да чекају, али уз скупе електронске делове и руке мајстора, сасвим је вероватно да ће исправан потражити у - радњи. У Србији је све теже доћи до молера, зидара, електричара, водоинсталатера... Најискуснији су отишли у иностранство или могу да бирају клијенте.

И ЗА МАЈСТОРА ЛИСТА ЧЕКАЊА: У Србији све мање занатлија, па је тешко наћи молера, зидара, електричара...

Фото З: Јовановић

Распитивали смо се јуче када би мајстори могли, ако данас закажемо, да почну да сређују стан. Екипа из банатске Падине нам је рекла тек за - три до четири месеца.

- Толико најмање морате да чекате - каже власник "Киген-Колора". - Радимо и са великим компанијама, реновирамо им објекте. Мање је времена за станове. Дуго имам фирму и годинама сам градио репутацију. Морају да се поштују рокови. Није лако наћи помоћника. Сада имам екипу и не мењам их. Уиграни смо. Плаћам их више. Током последњих неколико година дневница им је сигурно порасла 50 одсто. Сада зараде 45 евра на дан. Они то заслужују, али не вреде сви мајстори. Многи се провлаче. У међувремену је поскупело гориво, материјал. Сви трошкови су порасли.

Кад откаже бојлер, веш-машина, фрижидер или машина за суђе и један дан је дуго за чекање. Ни електричара нема напретек, а нарочито добрих. У случају кућних апарата трошкови власнике често одврате од поправке.

- Ко год може, избегава да ради по кућама - каже Александар Р., електричар из Београда. - То се мање исплати од рада са фирмама, а за додатан посао нико више нема времена. Код беле технике је проблем и што су уређаји све јефтинији. Замена електронике није јефтина, може да буде и 50 одсто цене новог. Долазак кући је најмање 2.000 динара и још треба платити руке. С друге стране, нека најјефтинија веш-машина кошта 200 евра. Људи на крају купе нов уређај. Најбољи мајстори су отишли у иностранство, а младе овај посао не занима. Није лако стално ићи по терену.

Грађевинска школа, која образује баш оне који се баве нашим зидовима, плафонима, фасадом, из године у годину све је ређи избор свршених основаца. Ни прелазак на дуални систем образовања, у њиховом случају не решева проблем.

- Неопходно је да држава мотивише будуће ученике да би уписали овакве школе - каже в. д. директора Грађевинске школе у Београду Раде Зејак. - Сведоци смо да држава остаје без мајстора. Они који су квалификовани, одлазе и раде за много веће плате. Повећавају се дневнице и код нас, али смо остали без обучених. Имамо неке мајсторе, али су далеко од тога да обезбеђују квалитетну услугу.

ТРЕБА ВИШЕ СТРУЧНЕ ПРАКСЕ

У СЛУЧАЈУ грађевинске струке, пракса је показала да је неопходно вратити стипендије. С друге стране, требало би на неки начин обавезати и да се ученици, по завршеној школи, запосле у фирмама које су улагале у њихово образовање.

- Имамо мањак праксе, јер по постојећим прописама ограничена је на 25 одсто, а то је лоше - сматра Раде Зејак. - Млади не желе да упишу школу, јер им је лакше да крену да раде као неквалификовани радници и усавршавају се на послу. Проблем не решава ни дуално образовање, јер није уважена потреба различитих профила. Бојим се да ћемо остати без оваквих школа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

ОСВОЈЕН СЕВЕРОДОЊЕЦК: Кадиров објавио снимак - народ поздравља борце, девојчица имала посебну поруку