У ТАЊИРУ ШНИЦЛЕ ИЗ ЕВРОПСКИХ ОБОРА: Наша земља прошле године увезла 25.000 тона свињског меса и 200.000 прасића

Ј. Субин

26. 01. 2022. у 09:46

СРБИЈА је прошле године увезла 25.000 тона свињског меса! Уз то "пазарили" смо из иностранства и 200.000 прасића. Део је отишао у тов, а неке су увезли и сами трговински ланци, да би имали за клање и продају свежег меса. Ове поражавајуће податке за нашу земљу само допуњује чињеница да смо у истом периоду извезли свега 1.100 тона свињског меса, у вредности од 2,5 милиона евра.

У ТАЊИРУ ШНИЦЛЕ ИЗ ЕВРОПСКИХ ОБОРА: Наша земља прошле године увезла 25.000 тона свињског меса и 200.000 прасића

Фото Д. Миловановић

И док је цена товљеника у Србији таква да је све више фарми које стављају катанац на врата, у продавницама свињски филе кошта 980, печеница 860, а чварци "иду" и до 2.500 динара за килограм!

- Месо смо извезли у Црну Гору, Босну и Херцеговину и Северну Македонију - рекао нам је Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије. - Вредност увоза је била око 54 милиона евра. Свињско месо је стигло из Шпаније, Холандије, Белгије, Мађарске, Хрватске и Немачке. Прасиће од 25 до 30 килограма увезли смо из Немачке, Холандије и Белгије. Цена прасета је између 50 и 60 евра.

Свињарске фарме у Србији гасе се из дана у дан, а према неким незваничним проценама, "нестало" их је око 30 одсто. Углавном мање.

- Наша производња свиња одвија се на неких 200.000 фарми - објшњава Будимовић. - Вероватно су људи који имају газдинства престали да гаје свиње. Ипак, имамо и пример села у Јужном Банату, где су током новогодишњих празника продали више прасића него у Београду. Србија генерално не производи довољно свињског меса за сопствене потребе, па мора и да увози. Ту је и глобални проблем са афричком кугом свиња, која прави додатну муку сточарима. Нестао је и традиционални свињокољ, који је постојао осамдесетих и деведесетих година.

Према речима Степана Шарчевића, узгајивача из Старог Жедника, откупна цена је пала за неких 15 одсто и сада је око 150 динара по килограму. До пре неколико недеља била је 180 динара за килограм живе ваге.

- Цена хране за стоку не пада и само расте - говори Шарчевић, који има око 1.000 свиња. - Касне и подстицаји државе за товљенике и крмаче. Људи су у банкроту па затварају фирме. Ситуација је лоша. Како је почела корона, све је горе стање у овој грани сточарства. Прво се затварају најмање фарме, а после ће и веће. Остаће дуговања и не пише се добро. Товљачи су у најгорем положају. Они који праве премиксе и концентрате имају своју цену и ту нема погађања. Исто је и са месом.

ЧВАРЦИ ПАПРЕНИ

ЗА килограм чварака треба издвојити и 2.500 динара. Како нам је рекао Будимовић, Србија увози и масно ткиво од кога се праве чварци. Не може да се користи маст са трбушног дела, већ је то леђна и бутна сланина.

Поједини произвођачи у Србији за килограм наплаћују од 1.000 па и више динара. Уз то, чварци су постали последњих година "ексклузивна" намирница.

- Товљеници у нашој земљи имају 60 одсто меса и када је масно неће нико да купи - говори Будимовић. - Раније су се, међутим, другачије гајиле свиње. Сада је поента да се за што краће време постигне већа килажа. И то утиче да месо није квалитетно. Тако је и код пилетине. Напустили смо једну традиционално добру производњу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

У БЕЛЕКУ, У ХЛАДУ БОРОВЕ ШУМЕ: Величанствени хотел из ланца познатог по одличној услузи, квалитету и богатим садржајима