МИНИСТАРСТВО ТЕРА ЕПС И ЕМС У БАНКРОТ: Два кључна предузећа и Агенција за енергетику упутили дописе због обновљиве енергије

Е. Б .ТАЛИЈАН

11. 01. 2022. у 10:00

МИНИСТАРСТВО рударства и енергетике намеће прикључивање ветроелектрана на мрежу у обиму који би драматично угрозио наш електроенергетски систем, и то не само финансијски, већ би га довео и у ризик од тоталног распада, такозваног блекаута. Осим тога, последица планиране интеграције објеката обновљивих извора енергије (ОИЕ) би значила и енормно, вишеструко повећање цене струје за грађане и привреду.

МИНИСТАРСТВО ТЕРА ЕПС И ЕМС У БАНКРОТ: Два кључна предузећа и Агенција за енергетику упутили дописе због обновљиве енергије

Фото АП

Ово произилази из дописа које су "Електропривреда Србије", "Електромрежа Србије" и Агенција за енергетику крајем децембра упутили Министарству рударства и енергетике у који су "Новости" имале увид. Осим што инвеститори добијају подстицаје за ОИЕ, а "Електропривреда Србије" мора да купи сву тако произведену енергију по тржишним ценама, један од највећих проблема је што је ЕПС одговоран за балансирање енергије према важећем Закону о коришћењу ОИЕ. То значи да ЕПС мора да обезбеди обавезне резерве за ситуацију када, на пример, нема довољно ветра за производњу струје из ветроелектрана.

Стручњак за енергетику, Милош Здравковић, оцењује да је ово једино у интересу страног инвеститора, коме се на тај начин омогућава да развија бизнис и зарађује, док трошак треба да сносе "Електропривреда Србије", "Електромрежа Србије", "Електродистрибуција" (ЕДС), држава, грађани и привреда наше земље. У допису ЕПС-а и ЕМС-а се наводе изводи из Студије интеграције високог удела ОИЕ, у којима се разматрају последице прикључење ветроелектрана до нивоа од 3,5 гигавата инсталисане снаге на мрежу, као и 8,1 гигавата из различитих обновљивих извора. У првом случају је за балансирање потребно да се константно на резерви држи од 700 до 1.000 мегавата, а у другом два гигавата.

Здравковић објашњава да те резерве можемо да обезбедимо једино увозом електричне енергије или изградњом додатних капацитета. Он наводи да су ветроелектране најнестабилније, а за 3,5 гигавата њихове инсталисане снаге на мрежу, трошак балансирања система кроз увоз износио би од 500 до 700 милиона евра на годишњем нивоу. За 8,1 гигавата из различитих обновљивих извора, укључујући солар и хидро, то би било најмање дупло скупље, дакле, милијарду до милијарду и четиристо евра.

Ова ситуација би, како наводи, довела до банкрота и распада нашег електроенергетског система, тоталног блекаута. Наш саговорник поставља питање и шта би се дешавало у ситуацији да дође до неких временских непогода или кризних ситуација и да немамо одакле да увеземо електричну енергију за балансирање.

- За 3,5 гигавата инсталисане снаге из ОИЕ, вредност инвестиција је огромна, од 15 до 20 милијарди евра - објашњава Здравковић. - То показује да је у питању неки страни инвеститор. Читава термоелектрана "Никола Тесла", која је највећи произвођач електричне енергије на Балкану, свих њених 14 блокова је инсталисане снаге 3,5 гигавата. Цео "Ђердап", и наш и румунски, је 2,1 гигавата инсталисане снаге.

ЕПС и ЕМС у документу послатом 23. децембра, захтевају хитну измену Закона о коришћењу ОИЕ, одлагање примене и даљег доношења свих подзаконских аката којима се дају подстицајне мере за произвођаче струје из обновљивих извора, као и одлагање доношења Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом. Агенција за енергетику је у допису достављеном недељу дана касније, подржала је ово и обавестила Министарство да до усаглашавања ставова по свим захтевима ЕПС-а и ЕМС-а, њихови представници неће учествовати у састанцима радних група које су образоване за израду подзаконских аката који уређују добијање подстицаја за произвођаче електричне енергије из обновљивих извора.

ЕПС и ЕМС указују на велики број захтева за прикључење на мрежу објеката ОИЕ, најдаље до 2027. године, а који превазилазе тренутне реалне могућности преносног система и производног микса Србије за обезбеђивање сигурног, стабилног и поузданог рада целокупног електроенергетског система, а нарочито из угла балансирања.

- Подстицајне мере за интеграцију ОИЕ из Закона о коришћењу ОИЕ, директно су утицале на значајно повећање захтева за прикључење ОИЕ, што за последицу има и извесно ће имати огромне проблеме у обезбеђивању обавезне регулационе резерве за балансирање система, енормно неекономично повећање цене инвестиционих улагања у инфраструктуру ЕПС-а, ЕМС-а, и ЕДС-а, драстично, вишеструко повећање цена струје за потрошаче и привреду, које може озбиљно да утиче на ликвидност ових јавних предузећа и друге последице на које смо вам већ указали - наводи се у допису ЕПС-а и ЕМС-а.

У документу се захтева да произвођачи из ОИЕ морају да реше своју балансну одговорност као и сваки други учесник на тржишту и на начин како се то спроводи у Европи. Зато траже хитну измену Закона о ОИЕ, тако да трошкови балансирања система не оптерећују ЕПС нити друго предузеће у власништву Србије.

У ИНТЕРЕСУ КРУПНОГ КАПИТАЛА

СТРУЧЊАК за енергетику, Милош Здравковић, истиче да се на глобалном нивоу, кроз борбу против климатских промена намеће коришћење ОИЕ, што обезбеђује зараду крупном капиталу. Енергија из обновљивих извора, како наглашава, није константна, а сваки електроенергетски систем пројектаван је да ради 24 сата дневно 365 дана у години на константном напону.

- Хидроенергија зависи од воде, када је нема пада напона, ветропаркови су највећи проблем, могу да се изграде велики погони, али шта ћемо када нема ветра - указује Здравковић. - Стабилне изворе за континуирану производњу струје и константан напон електроенергетског система 24 сата дневно, обезбеђују једино термоелектране, без обзира на то да ли су на угаљ, гас или на нуклеарно гориво.

СТАБИЛНО СНАБДЕВАЊЕ

ДРЖАВА обезбеђује довољне количине енергије и енергената и за домаћинства и за привреду, а додатним увозом струје и природног гаса осигурана је енергетска безбедност. Ово је констатовано у понедељак на седници Радне групе за праћење сигурности снабдевања енергијом и енергентима. "Електропривреда Србије" саопштила је да у условима интензивних снежних падавина њихови производни капацитети раде поуздано и стабилно. Како се наводи, предузимају се све мере да се обезбеди сигуран довоз угља са копова "Колубаре" и "Костолца" до термоелектрана, које су ослонац електроенергетског система Србије. Из "Електродистрибуције" наводе да нема озбиљнијих проблема са снабдевањем потрошача струјом, а преносни систем, такође, функционише без тешкоћа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (1)