УЧЕШЋЕ У ГРАДЊИ НУКЛЕАРКЕ РЕАЛНИЈЕ: Да ли би Србија требало да обезбеди енергију из атома у будућности и на који начин

СРБИЈА треба што пре да укине штетан Закон о забрани градње нуклеарних електрана који је донет 1989. године, јер смо због њега скоро три деценије без стручњака у тој области.

Фото АП

Ово, у разговору за "Новости", истиче проф. др Илија Плећаш, научни саветник Института "Винча" и председник Надзорног одбора ЈП "Нуклеарни објекти Србије".

У свету ова врста енергија добија све већи значај, посебно у контексту енергетске кризе.

Председник Србије Александар Вучић је недавно прецизирао да ће након озбиљних анализа бити донета одлука да ли ће наша земља учествовати у градњи нуклеарки у околним државама или ће сама правити модуларне реакторе. Он је казао да је мађарском премијеру Виктору Орбану понудио да Србија буде власник 15 одсто у њиховој електрани "Пакш" која треба да буде завршена 2035. Разговарао је, како је навео, и са доскорашњим бугарским премијером Бојком Борисовим о њиховој нуклеарки у Белану.

- Свакако ће се радити на добијању струје из енергије сунца и ветра и других обновљивих извора, али потребно нам је оно што је сигурно, што доноси електричну енергију и под различитим метеоролошким условима - објаснио је Вучић.

- Добили смо много разних понуда, морамо да осмислимо са ким да разговарамо у вези са модуларним нуклеаркама. Њих имају Индијци, Канада, Француска, Америка, Руси. Треба да видимо шта ћемо у наредним годинама.

Илија Плећаш истиче да би учествовање Србије у градњи нуклeрних електрана суседних држава била паметна инвестиција и добро решење које је он предлагао још пре десет година. На рачун тога бисмо обезбедили одређени проценат струје, што би било веома корисно за нашу земљу.

- То је једино могуће решење, јер градња нуклеарне електране снаге 1.000 мегавата кошта скоро 10 милијарди евра, а то је за нашу земљу веома скупо да би ушла у тај процес - објашњава Плећаш.

- Учешће у градњи нуклеарке у Мађарској или Бугарској била би паметна инвестиција. Посебно зато што се све више говори против термоелектрана на угаљ који су велики загађивачи. Нуклеарка снаге 1.000 мегавата потроши годишње 50 тона урана као горива и произведе око 500 кубних метара радиоактивног отпада. Термоелектрана исте снаге утроши 2,5 милиона тона угља и произведе осам милиона тона угљен-диоксида, 40.000 тона сумпор-диоксида, 6.000 тона прашине и 400.000 тона летећег пепела.

Он истиче да је нуклеарна енергија најчистија и најбезбеднија. Нуклеарке су изазвале, како наводи, најмање акцидената и довеле до најмањег броја људских жртава.

- Највише је настрадало због хидроелектрана - истиче наш саговорник.

- Велике катастрофе у Бразилу, Индији и Италији однеле су укупно 20.000 људи. Сруши се брана и за три минута читаво село је потопљено. Узрок нуклеарних акцидената никада није била техника, него људски фактор.

Сада се, како наглашава, граде нуклеарке трећег нивоа, које су готово потпуно безбедна постројења. Плећаш истиче да је мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, који је донет три године после катастрофе у Чернобиљу, штетан и да га треба што пре укинути.

- Сви ми који смо се бавили нуклеарном енергијом и када је био донет тај закон сматрали смо да је то велика грешка - каже Плећаш.

- Словенија и Хрватска су га одбациле и раде своје нуклеарне програме. Србија је остала без стручњака. Скоро тридесет година се не изучавају нуклеарне технологије.

Он објашњава да то нису стручњаци који само граде електране, већ се баве и заштитом од зрачења, а то се користи и у медицини, индустрији, пољопривреди, војсци. Србија је окружена, како наводи, са око 19 нуклеарки у кругу од 400 километара од наше границе.

НЕМА БУДУЋНОСТИ БЕЗ РЕАКТОРА

ЗЕМЉЕ које интензивно мисле на своју будућност граде нуклеарне електране, као што су Кина, САД, Русија, Индија, Кореја - истиче проф. др Илија Плећаш.

- Француска око 80 одсто струје добија из више од 60 електрана. Европска унија планира да из својих капацитета произведе трећину потребне енергије. Чешка, Словачка, Мађарска, Словенија, Румунија и Бугарска раде на градњи нуклеарки. Енергија из скоро 450 нуклеарних електрана тренутно учествује у светској производњи струје са 16 одсто.

ПРЕДНОСТ

ГЕНЕРАЛНИ секретар Светског савета за енергију у Србији, Миодраг Месаровић, оценио је да је предност модуларних нуклеарки то што модули могу да се додају у складу са растућим потребама за струјом и да не захтевају дуг процес изградње.

- Њихова снага је 100 до 200 мегавата по модулу, а оне се већ у фабрици потпуно формирају - објашњава Месаровић.

- Велике се граде на локацији, а модуларне се изграде и тестирају у фабрици и стигну потпуно спремне.

Препоручујемо

Економија

1 3

МОДУЛАРНЕ АТОМСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ: Месаровић - раде на нуклеарни отпад и дају сигурност

13. 11. 2021. у 15:17

Економија

2 10

ХОЋЕМО ЛИ ИМАТИ СТРУЈУ ИЗ АТОМА: Да ли је реално да Србија у скоријој будућности почне да користи нуклеарну енергију?

24. 10. 2021. у 09:30

Економија

14 20

ВУЧИЋ РАЗГОВАРАО СА ОРБАНОМ: Спремни смо да градимо нуклеарну електрану

23. 10. 2021. у 19:43

Свет

2 0

АУСТРИЈАНЦИ БИ ДА УГАСЕ КРШКО: Серија мањих земљотреса у Словенији подстакла ново инсистирање Беча за Љубљану

13. 10. 2021. у 22:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације