ПЕНЗИЈЕ ЋЕ РАСТИ И ДО ШЕСТ ОДСТО ! Фискални савет стратегији Владе Србије и "швајцарској формули"
ДОБРО је што ће се Влада придржавати "швајцарске формуле" у обрачуну раста пензија, па ће оне наредних година "јачати" између 5,5 и шест одсто.
Фото Танјуг
Кориговање зарада у јавном сектору, међутим, мора се држати под контролом, јер ће у супртном издаци за њих измаћи контроли. Фискални савет, оцењујући Нацрт фискалне стратегије за 2022. и пројекцију за наредне две године, поручује да су зацртани циљеви достижни, али ће њихова реализација пресудно зависити од одлучности Владе да их доследно спроведе.
Као један од главних средњорочних циљева Влада је издвојила умерени раст плата у јавном сектору, што Фискални савет снажно подржава. Нацртом фискалне стратегије планирано је да оне наредне три године расту у просеку око 4,5 одсто годишње.
- Уколико држава благовремено не успостави системско решење за плате, ови расходи ће готово извесно пробити планирани средњорочни оквир - упозорава Фискални савет.
- Плате у државном сектору су од почетка кризе снажно увећане, а сада се најављују додатне повишице услед којих би чак и овогодишњи оквир зарада лако могао бити пробијен.
Фото Архива
Планирану путању масе зараде не можемо сматрати кредибилном и због тога што нису узети у обзир ефекти важних реформи које ће се у овој области десити. Паралелно с увођењем новог система плата држава би морала да унапреди механизам за управљање бројем и структуром запослених.
Ово независно тело условно подржава намеру Владе да изнесе инвестициони циклус вредан 15 милијарди евра. Поздрављају и најаву да ће се субвенције јавним предузећима свести на два одсто бруто домаћег производа. У оба случају, међутим, упозоравају на ризике.
- Сами детаљи инвестиционог плана, приоритети, секторска структура, листа пројеката, нису довољно разрађени, што значајно умањује кредибилност постављених циљева - упозорава Фискални савет.
- План реформе јавних предузећа, који представља основни предуслов да заиста дође до унапређења структуре субвенција, није довољно уверљив. Велики део њихових проблема структурне је природе - конкретно, у ЈП ПЕУ "Ресавица", "Петрохемији" и МСК - што најбоље илуструје чињеница да та предузећа ни пре кризе нису била у стању да без буџетских давања покрију трошкове пословања. На крају, Стратегија ни овог пута не посвећује довољно пажње реформи локалних јавних предузећа, која се годинама суочавају са низом проблема попут неадекватне структуре запослених и лоше наплате услуга.
БЕЗ ШОКОВА ЗА ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
НАКОН снажног повећања дефицита у 2020. и 2021. години, Нацртом фискалне стратегије предвиђено је постепено уравнотежење јавних финансија у средњем року.
- Планирано је да се фискални дефицит са око седам одсто БДП, умањи у 2022. на три одсто, а затим настави да се смањује до један одсто - напомиње Фискални савет.
- Планирано уравнотежавање буџета стварило би се на економски здрав начин без наглих шокова: контролом повећања пензија и плата у јавном сектору, смањењем субвенција и неких других текућих расхода.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)