ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА У 2023. ГОДИНИ Никола Ранковић: А од Деда Мраза инфлација и криза енергената
ДОГАЂАЈ који је обележио одлазећу 2022. годину је свакако ескалација украјинске кризе са свим својим краткорочним и дугорочним последицама како по привреду Европе и света, тако и Србије.
У одлазећој години привреда Србије се суочила са великим бројем изазова, не само у спољнотрговинском пословању, већ и на домаћем тржишту. Иако је снабдевање, пре свега енергентима, али и другим сировинама и репроматеријалима било отежано и иако су рестриктивне мере монетарне политике на глобалном нивоу значајно поскупеле трошкове задуживања, привредници у Србији су успели да се адаптирају на овакве услове пословања и да успешно заврше 2022. годину, да подигну запосленост, уз поштовање свих осталих друштвених норми. Треба имати у виду да је упркос кризи, кредитни рејтинг Србије остао на један ниво испод инвестиционог и да је прилив СДИ наставио тренд започет претходних година.
Привреду Србије у 2023. години очекује наставак снажних инфлаторних притисака који су тек у новембру дали назнаке успоравања, па се у наредној години очекује просечна годишња инфлација од око 8%. Убрзање инфлације приморало је НБС да чак девет пута подигне референтну каматну стопу током претходне године, а имајући у виду најновије сигнале који нам стижу од америчког ФЕД-а и ЕЦБ, може се претпоставити наставак рестриктивне монетарне политике и током првих месеци наредне године. Повећање вредности овог монетарног индикатора успорава инфлацију али и повећава трошкове задуживања, што значи да ће трошкови кредита бити знатно скупљи него у време „јефтиног новца“. Из угла становништва, висока инфлација смањује њихову куповну моћ због немогућности да раст зарада у потпуности прати раст цена великог броја производа.
Због поменутих фактора, готово је извесно да се у 2023. години може очекивати успоравање привредне активности у поређењу са 2022. годином, те да би реални раст БДП могао износити 2-3%. Јавне финансије ће према пројекцији Фискалног савета остати стабилне, уз благо повећање фискалног дефицита и удела јавног дуга у БДП, који ће бити у границама дозвољених интервала. Такође, очекује се и наставак снажног тренда у привлачењу СДИ.
Иако је због геополитичких ризика забележена стагнација на пољу европских интеграција, економски односи између компанија у региону Западног Балкана су напредовали, баријере се полако али сигурно уклањају, те стога у наредној години треба очекивати и убрзање регионалне економске сарадње.
БОНУС ВИДЕО: ДОНОСИ БИЗНИС И ОБУЗДАВА РЕКУ: Трстеничани имају велика очекивања од Моравског коридора
Препоручујемо
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)
ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.
26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55
ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу
АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?
27. 04. 2024. у 07:00
ЉУДИ СЕ ЧУДЕ: Жика прима ОГРОМНУ пензију - "службеник три пута проверавао, није могао да верује"
"ТАЈНА је у томе што је мене покојни Александар Тијанић научио да то тако радим..."
26. 04. 2024. у 22:32
Коментари (0)