ОПРЕЗНИ ОПТИМИЗАМ: Економска анализа и пројекције за 2022.

Бојан Станић, Сектор за стратешке анализе у ПКС

03. 01. 2022. у 09:39

ПОСМАТРАНО са макроекономског становишта, наша привреда је у 2021. забележила снажан опоравак уз очување стабилног економског окружења.

ОПРЕЗНИ ОПТИМИЗАМ: Економска анализа и пројекције за 2022.

Фото Архива

Овогодишњи реалан раст БДП-а се процењује на 7,0 одсто, је одличан резултат имајући у виду контракцију привреде од 1,0% у 2020. Са актуелном пројекцијом се у начелу слажу и међународне финансијске институције (ММФ и СБ), уз очекивање да се у наредном средњорочном периоду просечна стопа раста креће око 4,5% на годишњем нивоу.

Атрактивна зона за инвестиције

Захваљујући структури домаће привреде, опоравку глобалне тражње, мерама економске подршке државе, али узимајући у обзир и сам карактер кризе, очуван је производни потенцијал, који наставља да подржава извозно оријентисани модел раста. Робни извоз је остварио двоцифрену стопу раста (стопа раста 27% у периоду јануар-октобар), док је суфицит у размени услуга наставио да се увећава примарно захваљујући континуираној експанзији сектора информационих технологија (суфицит од око милијарду евра у периоду јануар-септембар).

Иако је сектор туризма забележио релативно успешну годину, имајући у виду нагли пад током 2020, неопходно је да се заврши пандемија како би се путнички саобраћaj, сектор угоститељства и организације манифестација у потпуности опоравили.

Посебно се истиче одлука агенције Standard and Poor’s да побољша изглед за унапређење кредитног рејтинга Србије чиме се повећавају шансе да у наредној години домаћа привреда, као прва на простору Западног Балкана, уђе у групу земаља које имају инвестициони ниво.

Прилив страних директних инвестиција од око 3,5 милијарди евра у 2021. представља врло значајан резултат и потврду најатрактивније инвестиционе дестинације у региону која се заснива на коришћењу предности географске локације, структуре привреде, система споразума о слободној трговини и мера подршке инвеститорима. Осим ЕУ истиче се и значај инвестиција из Кине, САД, Велике Британије, Русије и УАЕ.

Ипак, привреду Србије у 2022. очекују бројни ризици, као што су: наставак инфлаторних притисака, уз могуће повећање каматних стопа на међународном тржишту капитала, протекционизам као мере економске политике водећих привреда, енергетска криза, као и геополитички ризици.

Потешкоће на путу "Зелене агенде"

Инфлација у Србији је релативно висока, али већина економских аналитичара очекује да би овај притрисак требало да спласне до средине 2022. Има и стручњака који говоре да инфлаторни пристисци нису узроковани само економским кретањима под утицајем пандемије, већ је то последица континуиране експанзивне монетарне политике водећих централних банака.

У складу са "Зеленом агендом" Србија пред собом има обавезу усклађивања енергетске структуре како би средином овог века постигла карбонску неутралносту у погледу утицаја на животну средину. Али на том дугом путу ће се сусретати са бројним потешкоћама изазваним политиком ЕУ, расположивошћу средстава за финансирање инфраструктуре за третман отпада, циркуларну економију и коришћење ОИЕ.

Регионална економска интеграција кроз иницијативу ”Отворени Балкан”, која за сада окупља Србију, Албанију и С. Македонију, је у процесу реализације са циљем да се до 2024. успостави заједничко тржиште засновано на четири економске слободе. Очекује се да у овом процесу директније узму учешће и остале привреде региона, како би се заокружила привредна сарадња влада, које истичу европске интеграције као основни политичко-економски циљ. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024