ОПРЕЗНИ ОПТИМИЗАМ: Економска анализа и пројекције за 2022.
ПОСМАТРАНО са макроекономског становишта, наша привреда је у 2021. забележила снажан опоравак уз очување стабилног економског окружења.
Овогодишњи реалан раст БДП-а се процењује на 7,0 одсто, је одличан резултат имајући у виду контракцију привреде од 1,0% у 2020. Са актуелном пројекцијом се у начелу слажу и међународне финансијске институције (ММФ и СБ), уз очекивање да се у наредном средњорочном периоду просечна стопа раста креће око 4,5% на годишњем нивоу.
Атрактивна зона за инвестиције
Захваљујући структури домаће привреде, опоравку глобалне тражње, мерама економске подршке државе, али узимајући у обзир и сам карактер кризе, очуван је производни потенцијал, који наставља да подржава извозно оријентисани модел раста. Робни извоз је остварио двоцифрену стопу раста (стопа раста 27% у периоду јануар-октобар), док је суфицит у размени услуга наставио да се увећава примарно захваљујући континуираној експанзији сектора информационих технологија (суфицит од око милијарду евра у периоду јануар-септембар).
Иако је сектор туризма забележио релативно успешну годину, имајући у виду нагли пад током 2020, неопходно је да се заврши пандемија како би се путнички саобраћaj, сектор угоститељства и организације манифестација у потпуности опоравили.
Посебно се истиче одлука агенције Standard and Poor’s да побољша изглед за унапређење кредитног рејтинга Србије чиме се повећавају шансе да у наредној години домаћа привреда, као прва на простору Западног Балкана, уђе у групу земаља које имају инвестициони ниво.
Прилив страних директних инвестиција од око 3,5 милијарди евра у 2021. представља врло значајан резултат и потврду најатрактивније инвестиционе дестинације у региону која се заснива на коришћењу предности географске локације, структуре привреде, система споразума о слободној трговини и мера подршке инвеститорима. Осим ЕУ истиче се и значај инвестиција из Кине, САД, Велике Британије, Русије и УАЕ.
Ипак, привреду Србије у 2022. очекују бројни ризици, као што су: наставак инфлаторних притисака, уз могуће повећање каматних стопа на међународном тржишту капитала, протекционизам као мере економске политике водећих привреда, енергетска криза, као и геополитички ризици.
Потешкоће на путу "Зелене агенде"
Инфлација у Србији је релативно висока, али већина економских аналитичара очекује да би овај притрисак требало да спласне до средине 2022. Има и стручњака који говоре да инфлаторни пристисци нису узроковани само економским кретањима под утицајем пандемије, већ је то последица континуиране експанзивне монетарне политике водећих централних банака.
У складу са "Зеленом агендом" Србија пред собом има обавезу усклађивања енергетске структуре како би средином овог века постигла карбонску неутралносту у погледу утицаја на животну средину. Али на том дугом путу ће се сусретати са бројним потешкоћама изазваним политиком ЕУ, расположивошћу средстава за финансирање инфраструктуре за третман отпада, циркуларну економију и коришћење ОИЕ.
Регионална економска интеграција кроз иницијативу ”Отворени Балкан”, која за сада окупља Србију, Албанију и С. Македонију, је у процесу реализације са циљем да се до 2024. успостави заједничко тржиште засновано на четири економске слободе. Очекује се да у овом процесу директније узму учешће и остале привреде региона, како би се заокружила привредна сарадња влада, које истичу европске интеграције као основни политичко-економски циљ.
Препоручујемо
СЕРИЈАЛ - ЗАПОЧНИ БИЗНИС (8): Шта је потребно за покретање фитнес студија?
28. 11. 2021. у 14:19
ТРГОВИНА РАСТЕ - ПРИВРЕДЕ СЕ ЗБЛИЖАВАЈУ: Сарадња Белгије и Србије
28. 11. 2021. у 10:13
КЉУЧНА РЕЧ ЈЕ РАВНОТЕЖА: Стање привреде и очекивања у 2021. години
03. 04. 2021. у 10:46
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ЉУДИ СЕ ЧУДЕ: Жика прима ОГРОМНУ пензију - "службеник три пута проверавао, није могао да верује"
"ТАЈНА је у томе што је мене покојни Александар Тијанић научио да то тако радим..."
26. 04. 2024. у 22:32
Коментари (0)