МОЖЕ ЛИ ПОЉОПРИВРЕДА СПАСИТИ ПЛАНЕТУ: Један филм је дао одговор
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
ФИЛМ "Оно чему припадамо" прати пољопривреднике и научнике из различитих делова света који су одлучили да одустану од традиционалних конвенционалних метода, које више нису профитабилне ни одрживе, те су уместо њих прихватили приступе који раде с природом, а не против ње.
Foto: Profimedia
Један од највећих британских викторијанских писаца, Томас Харди, крајем 19. века написао је роман "Далеко од разуздане гомиле", у којем прати живот главне јунакиње Бетшебе Евердин и тројице мушкараца који улазе у њен живот. У роману је пољопривреда у средишту приче - детаљно се описује ритам сезона, жетва, брање и рад на фарми, показујући како земља и сточарство обликују свакодневни живот енглеског села. Кроз своје ликове Харди верно приказује традиционалне обичаје, друштвене хијерархије и међуљудске односе унутар пољопривредне заједнице.
Скоро 150 година касније, још један наслов - "Жетва" (Харвест, 2013) Џима Крејса - бавио се сличном темом. Приказује малу британску провинцију пред долазак индустријализације, када заједница још живи у складу са сезонама и природним циклусима.
Одбацивање конвенционалних метода
Гледајући документарни филм "Оно чему припадамо", чије су ауторке Памела Танер Бол и Линдзи Ричардсон, неколико пута сам се присетио поменутих романа. Актери филма често су ме подсећали на ликове из тих прича - идеалисте спремне да се боре за очување свог начина живота, по сваку цену.
Но док код Хардија и Крокеа њихова жеља за очувањем традиције крене, наравно, у (не)очекиваним смеровима, јер ипак је то фикција, па провинцијализам и ксенофобија крену избијати кроз све поре, у "To Which We Belong" његови "јунаци" нуде здраворазумска решења која истодобно могу користити животну средину и потхрањеној светској популацији на готово на чудесан начин.
Филм прати пољопривреднике и научнике из различитих делова света који су одлучили да одустану од традиционалних конвенционалних метода, које више нису профитабилне нити одрживе, и да уместо њих прихвате приступе који раде са природом, а не против ње.
Они који примењују холистичко управљање пашњацима како би побољшали структуру тла, обновили биодиверзитет и повећали продуктивност без употребе штетних хемијских средстава, пионири који раде са алгама, шкољкама и другим морским врстама како би обновили животну средину уз минималан еколошки утицај.
У филму се појављује низ стручњака за регенеративну пољопривреду чији се рад прати кроз стварне примере на терену. Међу средишњим фигурама је Алан Сејвори, зимбабвеански еколог и оснивач Savory Institutea, познат по концепту холистичког управљања испашом, који заговара правилно вођено сточарство као алат за обнову деградираних травњака и земљишта.
У филму учествује и Николе Мастерс, стручњакиња за здравље тла која сарађује са фармерима на обнови микробиолошке активности и плодности земљишта, затим Дејвид Пери, који се бави одрживим управљањем природним ресурсима, као и Џудит Шварц, заговорница регенеративних пракси, која повезује научне увиде са искуствима фармера на терену.
Осим појединаца, филм прати и конкретне фарме и пројекте попут Андерсон Ранча и Барни Крик Лајвстока у Монтани, Ранчо Лас Дамас у Мексику, те Енонкишу Консерванси у Кенији, где се регенеративне методе примењују у пракси. Кроз њихове приче гледалац добија увид у свакодневни рад људи који настоје да обнове земљиште, повећају биодиверзитет и учине пољопривреду дугорочно одрживом.
Регенеративна пољопривреда
Главно питање које филм поставља јесте: можемо ли преокренути климатске промене ако променимо начин на који узгајамо храну? Одговор филма је потврдан. Кроз концепт обновљиве пољопривреде и узгоја у океанима, ауторке показују како враћање угљеника из атмосфере у земљиште може смањити ниво угљен-диоксида на вредности пре индустријске револуције.
Решења већ постоје и доносе конкретне резултате; питање је само коме одговара да се она не примењују. Филм истражује једноставну, али дубоку идеју: решење за климатску кризу не налази се у сложеној технологији, већ нам је дословно под ногама - у земљишту.
(Агроклуб)
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
АНАСТАСИЈА ЈАВНО ОДБРУСИЛА: "Не исправљај будалу, мрзеће те!"
КОМЕ је порука била намењена?
13. 07. 2026. у 08:46
"УВРЕДИЛА САМ МОНАХИЊУ" Цакана искрено о вери: "Не идем на литургије"
ДРАГИЦА Радосављевић Цакана, певачица препознатљива по милозвучном гласу и вишедеценијском неговању српске традиционалне музике, одувек је важила за даму која плени елеганцијом, али и особом која не крије своје ставове. У једном од својих недавних интервјуа, певачица је отворила душу и без задршке говорила о свом односу према вери, необичном сусрету у манастиру, али и о разлозима због којих је све мање виђамо по емисијама.
13. 07. 2026. у 21:03
ШТА ЗНАЧИ АКО НА ПЕТРОВДАН ПАДА КИША? У ово су веровали наши стари
КАДА би на Петровдан падала киша, наши преци су помно посматрали небо и тумачили шта би то могло да значи...
12. 07. 2026. у 11:58
СКАНДАЛ! Алену Исламовићу отказали концерт у БиХ због наступа у Краљеву: "Није му место овде..."
ОДЛУКУ су донели организатори догађаја...
13. 07. 2026. у 10:48
СЕЛО У КОЈЕМ ЖИВИ 14 ЉУДИ: "Уклоните нас са листе УНЕСКО-а, живот нам се претворио у пакао због туриста"
У САМОМ срцу Словачке, скривено у планинама Карпата, лежи Влколинец, село које изгледа као да је заустављено у времену. Његових 45 традиционалних дрвених кућа, осликаних живим бојама, донело му је 1993. године статус УНЕКО-ве светске баштине, описујући га као "изванредно нетакнуто насеље са традиционалним обележјима средњевропског села". Но, иза идиличне фасаде која привлачи око 100.000 туриста годишње, одвија се тиха драма. За само 14 преосталих сталних становника, ова престижна титула постала је неподношљив терет који прети уништењем управо онога што би требало да штити - живу заједницу.
13. 07. 2026. у 20:03
Отац Предраг упозорио: Снови се тумаче само у ова два случаја
СВЕШТЕНИК Предраг Поповчић осврнуо се на учестала питања верника о значењу снова, истичући да је потребно бити веома опрезан како њихово тумачење не би прерасло у сујеверје.
13. 07. 2026. у 17:28
ПУТИН НАЈАВИО ПАКАО ЗА УКРАЈИНУ: Одговорићемо неколико пута снажније
ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин изјавио је да ће одговори Москве на ударе по руској територији бити „узајамни, али неколико пута снажнији“.
13. 07. 2026. у 17:41
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве
НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.
13. 07. 2026. у 12:47
Најновије из рубрике
ЏЕФРИ САКС: Србија да не жури у ЕУ
АМЕРИКИ економиста Џефри Д. Сакс оценио је да Србија не би требало да жури са приступањем Европској унији, наводећи да ни Брисел не показује спремност за њено брзо чланство, те да би Београд, заједно са земљама сличних ставова, могао да допринесе да се Европа удаљи од садашњег таласа русофобије и врати идеји инклузивне европске безбедности, засноване на Хелсиншком завршном акту и обновљеном и реформисаном Оебсу.
13. 07. 2026. у 18:00
ДА ПОСЛЕ НЕ БУДЕ КАСНО: Како препознати покварену храну на време?
ВИСОКЕ летње температуре доносе бројне радости, али и проблеме о којима често почнемо да размишљамо тек када буде касно. Један од њих је и покварена храна, која током топлих дана може постати озбиљан здравствени ризик.
13. 07. 2026. у 16:50
ОТП Јуниор картица мења наратив породичног разговора о новцу
Ако сте родитељ тинејџера, вероватно вам звучи познато: питања о новцу се своде на „дај ми", одговор на „где ти је нестало", и тема се затвара пре него што је заправо отворена. За све више породица у Србији, једна неочекивано тиха промена претворила је разговор о џепарцу у нешто друго - у први заједнички разговор о новцу који тинејџери желе да воде.
13. 07. 2026. у 16:45
ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО: Ограђујемо се од најављеног штрајка
ИНСТИТУТ за ратарство и повртарство, Институт од националног значаја за Републику Србију огласио се поводом најаве штрајка упозорења једног дела запослених.
13. 07. 2026. у 16:20
ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК ЗА СРПСКУ ЕНЕРГЕТИКУ: Министарка Ђедовић Хандановић открила када почиње изградња нуклеарки у Србији
МИНИСТАРКА рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас на отварању радионице о улози и одговорностима Националног тела за спровођење Програма нуклеарне енергије (НЕПИО) да Србија одговорно и постепено развија свој нуклеарни програм, у складу са стандардима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).
13. 07. 2026. у 16:19
Коментари (0)