ПЕТА НЕПОВОЉНА ГОДИНА ЗА КУКУРУЗ: Очекује се три тоне по хектару. На неким њивама неће бити ни зрна

КЛИМА је ове године решила да докрајчи кукуруз. Екстремне временске прилике буквално су десетковале приносе и стручњаци тврде да треба да будемо срећни ако по хектару у просеку будемо имали изнад три тоне. На многим ораницама нема ни зрна, стабљике су остале мале и закржљале без клипа и метлице.

З. грумић

Према речима др Горана Бекавца, научног саветника за генетику и оплемењивање биљака у Институту за ратарство и повртарство Нови Сад, последњих пет година имамо екстремно лоше услове за кукуруз. Сушне и веома топле биле су 2021. и 2022, док је 2023. година била веома топла, али са знатно више падавина него претходне две. Исте године, наше крајеве су погодиле и суперћелијске олује наносећи огромне штете пољопривреди. А затим је дошла 2024. година када смо на најгрубљи начин осетили ефекте топлотне куполе која је трајала готово 2,5 месеца. Топлотна купола је метеоролошки феномен у ком је велика маса топлог ваздуха заробљена под системом високог притиска, стварајући дуготрајан период екстремних врућина изнад одређеног подручја.

- Ове године у јуну на осам локалитета у нашој земљи није пала ни кап кише - каже Бекавац. - Колико је то озбиљан проблем зна сваки произвођач кукуруза. Кукурузу је током јуна месеца у просеку потребно око 90 литара падавина по метру квадратном, а ми у појединим деловима нисмо имали ни кап кише. Недостатак влаге и екстремно високе температуре у јуну су веома неповољно утицале на најосетљивије фазе раста и развића биљака. Кукуруз је остао низак, формирана је знатно мања потенцијална фотосинтетска површина, код великог броја хибрида полинација и оплодња су протекли у изузетно неповољним условима, формиран је некомплетан сет зрна на клипу, што ће се у крајњем одразити на висину приноса. На неким пољима у околини Кикинде, формиране су биљке висине свега 120-130 центиметара, потпуно јалове, без клипа, чак се ни метлица није успела развити. На неким парцелама, ратари су већ у јулу тарупирали усеве тврдећи да биљке нису ни за силажу јер су биле допола суве, без формираног клипа и зрна, и једино што им преостаје је да врате нешто органске материје у земљиште. Колике ћемо приносе имати када и такве њиве уђу у просек, тешко је рећи. Морамо имати у виду да је као и сваке године било и временских непогода, озбиљног напада кукурузног пламенца и памукове совице и да се могу очекивати веће концентрације микотоксина у зрну кукуруза, поготово афлатоксина.

Имајући све ово у виду, уколико на нивоу целе државе будемо имали просечан принос зрна преко три тоне по хектару, требало би да будемо задовољни.

У Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду, како каже, одавно су препознали значај рада на сортама и хибридима који су толератни према климатским променама, који боље издржавају сушу и екстремне температуре, рационалније користе воду и које су отпорније на болести. У Институту је акредитован Центар изузетних вредности за иновације у оплемењивању биљака толерантних на климатске промене Climate Crops, који се бави развојем сорти и хибрида који би могли бити део одговора на климатске промене - каже Бекавац. Ниједан хибрид не може без воде, али има оних који рационалније троше воду, оних који су толерантнији према суши и екстремно високим температурама. Активностима центра обухваћене су све биљне врсте на којима се ради у Институту са циљем да се развије сортимент одговарајућег приноса и квалитета.
Према његовим речима, краткорочних решења у пољопривреди нема и све се мора прецизно планирати како би се ублажили ефекти климатских промена и истовремено остварили стабилни приноси. Истиче две најзначајније мере адаптације које морамо одмах имплементирати: 1. Прилагођавање технологије производње измењеним климатским приликама 2. Гајење хибрида толерантних на климатске промене.

Нажалост, чини се да нисмо извукли поуке из претходних веома тешких година и да уместо мера прилагођавања на измењене услове спољашње средине, ми и даље "болујемо" од неких старих, по правилу погрешних навика и нисмо спремни за прихватање иновација, како по питању технологије производње тако и сортимента. Одговарајућом технологијом производње, односно адекватним агротехничким мерама морамо поправљати квалитет и чувати сваки милиметар падавина у земљишту, а избором адакватног сортимента осигурати и принос и квалитет зрна кукуруза.

Отварамо и питање наводњавања, да ли постоји начин да наводњавамо 800.000-900.000 хектара под кукурузом? За озбиљно наводњавање потребне су инфраструктура, опрема, квалитетна вода, механизација, а све је то поскупљује производњу. Ако бисмо и почели да наводњавамо, морамо имати на уму да тиме мењамо педогенетске процесе у земљишту, убрзавамо минерализацију органске материје и мењамо однос органске и минералне компоненте земљишта. Имајмо у виду да је земљиште необновљиви ресурс и уместо да га својим активностима оплемењујемо, уместо да враћамо органску материју у земљиште, ми спаљујемо жетвене остатке. Спаљивање жетвених остатака и изостанак примене стајњака довело је до озбиљног смањења органске материје и хумуса у земљишту и нарушавања његове структуре. Од спаљивања жетвених остатаке нема ниједне користи, док су штете вишеструке (пољопривредне, безбедносне, еколошке...).

Јасно је да ће приноси ратарских култура увек зависити од времена, и оно што треба да радимо је да адекватним мерама учинимо све да ублажимо временске екстреме и обезбедимо стабилност производње.

СУТРА: И виноградарство на удару

Препоручујемо

Економија

0 1

КРИЗА ДРМА ЕВРОПУ: ЕУ саопштила лоше вести због рата у Ирану

11. 03. 2026. у 22:04

Економија

0 1

РАТ У ИРАНУ СЛАМА ЧОКОЛАДНИ САН: „Lindt and Sprungli“ акције падају 10%

11. 03. 2026. у 21:58

Економија

0 2

ЗЕЛЕНСКИ НА ИВИЦИ СТРПЉЕЊА: Украјина има новца до маја

11. 03. 2026. у 19:29

Економија

0 3

ВЕЛИКА КРИЗА ДРМА АУТОМОБИЛСКОГ ГИГАНТА: Због Кине смањују број запослених

11. 03. 2026. у 19:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације