АЛАРМАНТНА ЗАПАЖАЊА КАРДИОЛОГА: Срце све чешће слаби и код младих

ИАКО је пандемија ковид-19 усмерила пажњу лекара и јавности на лечење ове вирусне инфекције, кардиоваскуларне болести и срчана слабост и даље убијају много више људи него корона вирус.

Фото: Пиксабеј

Сваке године у Србији око 52.000 људи изгуби живот због обољења срца и крвних судова. Најновија сазнања указују да више од 20 одсто болесника са ковид-19 добије запаљење срчаног мишића, које може да доведе до срчане слабости.

У Европи од срчане слабости болује 10 милиона људи, а сваке године има 3,6 милиона новооткривених случајева. У Србији је срчана слабост такође честа са преваленцијом од 2,3 одсто и јавља се код 3,1 на 1.000 становника годишње, што чини око 200.000 људи.

Удружење за срчану слабост Србије десету годину за редом обележава Европску недељу срчане слабости - ове године од 10. до 16. маја. Симптоми и знаци срчане слабости су отежано дисање, умор и оток потколеница. Такође се јављају недостатак ваздуха при напору или лежању на равном, отицање ногу, умор или исцрпљеност, кашаљ, вртоглавица, поремећаји сна и убрзан рад срца. Ови симптоми могу бити дискретни и могу се јавити и у току других болести и стања, као и болести плућа.

Због неспецифичности симптома дијагноза срчане слабости се на време поставља само код три одсто болесника, а срчана слабост, иако болест старије полулације, све је чешћа и код млађих тако да се среће код једне од пет особа старијих од 40 година. Ово обољење редставља најчешћи разлог пријема у болницу у популацији старијој од 65 година, што има велики социо-економски утицај. Податак који упозорава јесте и тај да ће сваки други болесник са срчаном слабошћу умрети у првих пет година од постављања дијагнозе.

Академик Петар Сеферовић, потпредседник Европског удружења кардиолога и председник Удружења за срчану слабост Србије објашњава да је савремени начин живота повезан са појавом повишеног крвног притиска и повећања шећера и холестерола у крви, док недостатак кретања, пушење и занемаривање сопственог здравља знатно чешће доводи до срчане слабости.

- Фактори ризика треба да буду препознати рано и болесник треба на време да заустави тај зачарани круг који га води до слабљења срца. Управо је због значаја превенције и раног постављања дијагнозе овог обољења - каже Сеферовић.- Болеснике треба обавестити да они са факторима ризика имају већу шансу да оболе од срчане слабости и да лечење, како лековима, тако и хигијенско дијететским мерама треба започети што раније. Живот пацијената са срчаном слабошћу је веома тежак због свакодневних упорних симптома који их ометају у активностима нормалног живота.

У Србији се Европска недеља обележава онлине конференцијом лекара о новим протоколима лечења, у среду 12. маја. Најеминентнији кардиолози размениће искуства и упознати се са најновијом европским и светским протоколима лечења срчане слабости, који предвиђају употребу савремених лекова из групе СГЛТ2 инхибитора.

Један од учесника на онлине коференцији је и проф. др Арсен Ристић, кардиолог у Клиничком центру Србије, који каже да је ситуацију погоршана пандемијом, не само код нас већ и у свету, и то из два разлога.

- Ковид-19 инфекција је запаљенски синдром који може да погоди и срце. Подаци показују да 20 до 50 одсто болесника са овом инфекцијом има упалу срчаног мишића. Други разлог је тај што је део

здравственог система прешао у ковид, због чега се људи слабије контролишу, теже долазе до лекара, нередовно коригују терапију, а поједини болесници касно одлазе у болницу због срчаног или можданог удара, плашећи се да се не заразе. Све ово повећава број болесника са срчаном слабошћу у односу на период пре ковида. Изузетно је важна примена нових, ефикасних лекова за срчану слабост који ће променити њену прогнозу. Болесници сада те лекове не могу да добију на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, што треба да се промени. Нови терапијски приступ омогућава смањење симптома, ређе боравке у болници и мању смртност. Око 30-40 одсто болесника са срчаном слабошћу има шећерну болест и код њих су ови нови лекови веома ефикасни. Они смањују тегобе болесника и поправљају функцију срца, бубрега, али и регулишу шећер у крви - истиче проф. др Ристић.

Препоручујемо

Друштво

0 1

БУКА НАС УГРОЖАВА И ФИЗИЧКИ И МЕНТАЛНО: Др Катарина Пауновић упозорава - већи је ризик за болести срца и крвних судова!

18. 04. 2021. у 17:00

Друштво

1 34

НАЈОПАСНИЈЕ ЈЕ КАДА СРЦЕ ПРЕСКАЧЕ: Познати кардиолог о врстама аритмија, како се откривају и лече (ФОТО)

27. 12. 2020. у 17:00

Свет

1 0

НОВЕ ОЗНАКЕ НА ХРАНИ: Због болести у целој ЕУ јединствен систем обележавања

10. 03. 2021. у 16:22

Свет

0 5

КАМЕРА ЗАБЕЛЕЖИЛА ЈЕЗИВ ТРЕНУТАК: Тинејџер рекао родитељима да не жели више да живи, па се убио пред њима (ВИДЕО)

02. 05. 2021. у 23:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације