БОЖИНА ИЗДАХНУО ДРЖЕЋИ МЕЗИМИЦУ: Марија Тошовић (42), о трагедији и губитку ћеркице и супруга, тачно 22 године после НАТО бомбардовања

Драгана Зечевић

11. 04. 2021. у 08:00

ТЕ ноћи 10. на 11. април, уочи Ускрса, разорили су наше Мердаре... разорили су и моју душу. Некада пожелим да и ја нисам преживела, али због моје Анђелке, коју сам родила после непуна два месеца, ипак имам разлога да живим.

БОЖИНА ИЗДАХНУО ДРЖЕЋИ МЕЗИМИЦУ: Марија Тошовић (42), о трагедији и губитку ћеркице и супруга, тачно 22 године после НАТО бомбардовања

Разрушена кућа Тошовића / Архива

Овако кроз сузе, тачно 22 године након стравичног НАТО бомбардовања овог места надомак Куршумлије, говори Марија Тошовић (42), која је те 1999. остала без супруга Божине и једанаестомесечне кћеркице Бојане, најмлађе жртве страдале у бесомучном разарању наше земље.

Данима и ноћима, сећа се Марија, у маленој кући на самој административној линији куршумлијске и подујевске општине слушали су звуке НАТО авијације и експлозије бомби. Те ноћи отишли су, каже, на спавање нешто раније. Око десет сати. Напад је, сећа се Марија сваког детаља, почео мало иза поноћи. Када су око куће почеле да падају касетне бомбе кренули су ка подруму. Божина је у наручју носио малену Бојану, а Марија, тада трудница, са флашицом млека у руци, кренула је за њима. У тренутку пројектил је ударио право у кућни праг. Последње чега се сећа били су делови зидова који су их затрпали.

- Када су моји родитељи и брат, који су живели у кући недалеко од наше, схватили да је бомба погодила нашу кућу, одмах су дотрчали. Рукама су склањали шут, бетон, сав материјал који нас је прекрио. Успели су пред зору да нас избаве, али је оцу одмах било јасно да је девојчица, његова унука, већ престала да дише... - говори док плаче Марија Тошовић.

Божина и малецка Бојана / Архива

Дао је мртву девојчицу мојој мајци, а он и брат су се, наставља Марија, борили да избаве њу и Божину:

- Супругу је кичма била поломњена, положивши га на нека изваљена врата однели су га до једног надвожњака поред пута, а потом пренели и мене, па покојну ћеркицу. Бомбе којима су злотвори засипали ово подручје су и даље падале око нас док нису, како су ми касније испричали, били сигурни да ћемо сви настрадати.

Сећа се ова храбра жена да их је, убрзо одатле преузела Хитна помоћ. Она, у седмом месецу трудноће, са тешким повредама лица и тела, збринута је у куршумлијском Дому здравља, где је тек тада постала свесна трагедије коју је доживела. Ту се и суочила са чињеницом да Бојани и Божини није било помоћи. Да их више нема. Желела је, наставља да нам потресно прича, да се и њен живот угаси, прекине. Брига лекара и родбине утицала је да настави живот. После непуна два месеца, које је, сећа се, провела непрекидно плачући, у тузи за најмилијима, на свет је донела девојчицу која је добила име Анђелка.

- Желела сам у први мах да је назовем по мојој Бојани којој су бомбе ускратиле живот, али ми покојна бака то није доволила, прича уз дубок уздах ова жена.

Марија са ћерком Анђелком / Архива

Каже и да због Анђелке не жели превише да говори о свему проживљеном и трагедији која ју је снашла, али да је ћерка, поготово око годишњице страдња оца и сестрице које никад није упознала, теши и разговара са њом. Заједно, каже, гледају слике мале Бојане у очевом наручју...

Из места, које је непрестано било на мети НАТО агресије, нису, наставља наша саговорница, желели да одлазе иако су знали да је ризично боравити у кући на самој међи куршумлијске општине и општине Подујево на Космету. Надали су се, понавља нам, да неће бити на мети зликоваца.

Током обнове земље од последица НАТО бомбародвања саграђена им је нова кућа. Марија вели да би све у животу дала само да су јој живи најмилији. Сада са кћерком Анђелком, студентом менаџмента, живи у Куршумлији, због њеног школовања, али и редукованих аутобуских линија због чега им је ускраћен превоз до Мердара.

- На гробу супруга и кћеркице причам, као да су живи... Бол не јењава... После оволико година и сама осећам последице од повреда које сам задобила, слабије чујем, а повреде по ногама остале су и дан-данас видљиве. Међутим, највише боле повреде на души са којима ћу се борити док сам жива - каже, на крају исповести, Марија.

Архива

МУЖ МЕ ТЕШИО: НЕ ПЛАШИ СЕ

- СЕЋАМ се да је Божина био сав под рушевинама, али да је у наручју умотану у ћебенцету држао чврсто Бојану. Упркос повредама које су биле смртоносне, чула сам кроз полусвест да ме дозива и говори ми да се не плашим - сећа се Марија те злокобне ноћи.

МЕДИЈСКА ЗЛОУПОТРЕБА

МАРИЈИНУ трагедију пре неколико година овековечила је екипа руске државне телевизије. Албански новинари представили су је, међутим, у својим прилозима као Албанку. Прилог о томе емитован је на немачкој ТВ, о чему јој је, како каже, испричала рођака која живи у тој земљи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024