И УНИФОРМА ПО МЕРИ ДАМА: Данијела Крсмановић из жандармерије, и Соња Калаба из интервентне јединице у Суботици, 8. март дочекују радно

ДА ли је посао у МУП-у посао за жену? Верујем да јесте, исто као што је посао кувара или медицинског брата посао за мушкарца.

Фото МУП

Ако мушкарац може да користи варјачу, зашто жена не би могла да обуче униформу. Надам се да ће ускоро бити срушене предрасуде о мушким и женским пословима - каже, за "Новости", Данијела Крсмановић (40), припадница Београдског одреда Жандармерије.

Данијела је рођена у Љубовији и школовала се у Шапцу. Завршила је гимназију, па Вишу васпитачку школу и на крају, како каже, због оца - Педагошки факултет. Када је била на другој години Више васпитачке, завршила је и курс за полицију.

- Одувек ми је била жеља да обучем униформу - признаје. - Као мала говорила сам да ћу ићи у војску. Још једна од предрасуда јесте да жене у полицији изгубе женственост, да постану мушкобањасте. И ми волимо да идемо код фризера, да носимо штикле и да се шминкамо, само се бавимо другачијим послом.

ПОВЕРЕЊЕ Соња Калаба у Интервентној јединици ПУ Суботица, Фото МУП

У полицији је запослена од 2002. године. Првих 12 година радила је у ПУ Шабац, а у Жандармерији је од 2015. Каже, ужива у послу, а најтежи су јој били почетак и прилагођавање. И у Шапцу, и у Београду. Јер, она спада у прву генерацију жена у полицији.

- Требало је заслужити поверење колега. Морало је да прође неко време док се нису уверили да радимо раме уз раме са њима. Што буде више жена у полицији, онима које долазе, биће лакше. Али, кад једном стекнете то поверење, постајете прави члан тима. То је, на неки начин, ваша породица. Колеге су прави џентлмени, на терену су у почетку бринули више о нама, него о себи. Али када радимо посао, стварно смо сви равноправни.

САН - ОСТРВО

ДАНИЈЕЛА Крсмановић каже да ће у Жандармерији остати све док буде задовољавала критеријуме јединице. За 15 година себе види у пензији. Уз смех додаје, далеко од Београда, можда на неком острву.

ПОНОС Данијела Крсмановић, Фото МУП

Уколико желимо равноправност, не можемо да тражимо повлашћен положај - каже наша саговорница.

За свој посао она мора да буде у одличној физичкој кондицији, пролази физичке обуке, вештине се проверавају на тестовима. Верује да су одрицања иста као и код сваке друге запослене жене. Ипак, када има слободног времена, користи га максимално за дружење. Воли да слика, једно време је радила декупаж, а често сама, мимо посла, викендом, оде у стрељану.

- Вероватно једина разлика у односу на друге послове јесте та што 24 сата морате да будете у приправности. Дешава се да због тога отказујем раније договорене обавезе. Али, на то смо се сви навикли. Трудим се да се добро организујем и надам се да ми успева - прича Данијела.

На питање шта у послу највише воли, једноставно каже:

- Осећај да сте за неког урадили нешто добро. Наравно, и тимски рад.

Соња Калаба (40), припадница је Интервентне јединице ПУ Суботица. У полицији је од 2018. Завршила је економску школу и курс за полицију у Кули.

- Отац је био мој узор. Он је завршио у четвртој класи Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици, а у пензији је од 2006. У почетку је био против мог опредељења за полицију јер су у то време често били на Косову. Међутим, кад сам почела да радим, подржао ме је и веома је поносан - каже Соња.

Рад у Интервентној јединици био јој је изазов, јер у то време тамо у Суботици није радила ниједна жена. Она је била прва. Није било лако уклопити кондиционе тренинге најмање три пута недељно, теретану, трчање, посао и малу децу. У то време још је била у браку, па је имала помоћ мужа. Ипак, дешавало се да ујутро порани, истрчи 10 километара и дојури кући да спреми деци доручак.

- Много волим свој посао, а кад нешто толико волиш, све иде некако. Тачно је да сам имала, па и даље имам обавеза преко главе, али стигнем и са другарицама да попијем кафу и да одем код фризера. Било је много дивних тренутака, а дешавало ми се да ми грађани, када обезбеђујемо утакмице високог ризика, приђу и поклоне ружу. На улици, када сам у униформи Интервентне, деца прилазе и питају могу ли да се сликају. Мислим да је то диван начин да се развије поверење у полицију још од малих ногу - прича наша саговорница.

Соња у најтеже задатке убраја утакмице високог ризика попут вечитог дербија, али и тродневну потрагу за девојчицом Тијаном Јурић, која је отета и убијена у лето 2014. То ју је посебно дирнуло будући да је и сама мајка.

Соња верује да ће још пет година бити у Интервентној јединици, а онда на неком мирнијем послу до пензије. За девојке које размишљају о полицији има само једну поруку:

- Човек мора да воли оно што ради. Уколико не воли, не може то да ради од срца, најбоље што уме. Срећна сам јер и даље са песмом крећем на посао!

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДЕЦА ПРЕДЛАЖУ - КРАВАШИЊАЦ: На такмичење за најбољу српску реч већ стигло доста предлога

13. 07. 2026. у 17:00

Друштво

0 0

ВРЕДНИ САВЕТИ ЗА БУДУЋЕ СТРУЧЊАКЕ: Каријерне радионице компаније НИС за младе

13. 07. 2026. у 16:00

Друштво

0 1

ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО СРБИЈУ: Тло се затресло на југу, огласио се Сеизмолошки завод

13. 07. 2026. у 15:38

Друштво

0 2

ОБРАТИТЕ СЕ ПР СЛУЖБИ: Из Wizz Air-a држали конференцију, а нису хтели да одговоре зашто ризикују животе путника (ВИДЕО)

13. 07. 2026. у 13:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације