ЖРТВА НЕ МОРА ДА СЕ СУОЧИ СА ПОЧИНИОЦЕМ: Пет виших судова добило опрему за сведочење путем видео-линка укупне вредности 150.000 евра

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

22. 02. 2021. у 10:00

ВИШИ судови у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару добили су посебно опремљене просторије у којима ће бити омогућено сведочење жртава и сведока кривичних дела путем аудио-видео линка, чије коришћење ће убрзо почети.

ЖРТВА НЕ МОРА ДА СЕ СУОЧИ СА ПОЧИНИОЦЕМ: Пет виших судова добило опрему за сведочење путем видео-линка укупне вредности 150.000 евра

Фото: Depositphotos

Ова видео-конференцијска опрема, вредна 150.000 евра, обезбеђена је у оквиру пројекта "Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији", који финансира ЕУ и спроводи Мисија ОЕБС као партнер Министарства правде, а поводом Eврoпског дaна жртaвa криминaлa.

Идеја је да жртве и сведоци од сада, по процени суда или када добију статус посебно осетљивих сведока, уместо у судници, сведоче путем видео-линка у посебној просторији, уз присуство адвоката, којег могу добити о трошку државе, и психолога, социјалних радника или особа из невладиног сектора оспособљених за пружање подршке.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је у 2019. завршен поступак по кривичној пријави за 92.797 пунолетних починилаца кривичних дела, а правноснажно је осуђено њих 28.112, каже Марија Анђелковић из удружења АСТРА, чланица Радне групе за израду Националне стратегије за унапређење положаја жртава и сведока.

Највише је осуђено за дела против имовине (28 одсто), брака и породице (14,8 одсто), и здравља људи (16,1 одсто), али се тачан број жртава не зна. На казну затвора од 40 година правноснажно су осуђене четири особе. Њих 24,1 одсто добило је затворску казну, а 57,2 одсто условну.

ПОСЕБНО ОСЕТЉИВИ СВЕДОЦИ

ЗАКОН о кривичном поступку дозвољава да се оштећеном или сведоку додели статус посебно осетљивог сведока. На основу пресуда из 2019, види се да је тај статус био додељен само у половини случајева.

Од 37 оштећених за сва кривична дела која су била предмет анализе, 14 особа је било малолетно. Статус посебно осетљивог сведока имало је само шесторо, од којих два малолетника.

Наша саговорница додаје да свако у неком тренутку може постати жртва или сведок кривичног дела. У питању је врло трауматично искуство, многи убеђују себе да је боље да ћуте...

- Важно је да када жртва одлучи да дело пријави наиђе на одговарајућу реакцију околине и институција. Неодговарајућа реакција доводи до додатног неповерења да се дело уопште пријави или жртва у току поступка, због притиска и претњи, одустаје. То је један од разлога зашто тамна бројка код појединих дела остаје велика - истиче Анђелковићева.

Фото: Архива

Неодговарајућа реакција често доводи и до секундарне виктимизације, односно да жртва поново постаје жртва неразумевања или осуде околине, медијског извештавања, па и процедуре истраге или самог суђења. Приликом сваког испитивања она доживљава додатну трауму, а пракса је показала да у просеку мора да преприча своје ужасно искуство чак седам пута од момента пријаве до окончања поступка!

- Имали смо ситуације да жртва непосредно пре давања исказа стоји у истом ходнику испред суднице са онима који су је претходиних година мучили и експлоатисали. То је некада било довољно да, из страха, у самој судници ништа не кажу. Поред тога, често су у самој судници доживљавале нападе окривљеног, браниоца, родбине... Жртве кажу да им је најстресније суочење са окривљеним, које одбрана често захтева баш у намери да их сломи - каже Анђелковићева.

Велики корак у спречавању секундарне виктимизације је управо сведочење путем видео-линка. Једном дат исказ не мора током поступка да се понавља унедоглед. Видео-линкови могу бити корисни и код сведочења на даљину, па сведок може да даје исказ у једном граду, док се суђење одвија у другом. Ово убрзава процес и смањује трошкове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!