ЗА НЕПУН САТ ЖИВОТ ПРЕТВОРЕН У ЗГАРИШТЕ: Избегличка породица Дукић из Банстола код Сремских Карловаца у недавном пожару остала без дома

Ј. СИМИЋ

04. 02. 2021. у 13:39

КУЋУ са радионицом, коју су Јованка Дукић (67) и њен син Ђорђе (45) у фрушкогорском насељу Банстол надомак Сремских Карловаца, мукотрпно стицали две и по деценије после избеглиштва из Хрватске, пожар је, за непун сат у понедељак предвече, претворио у згариште. Живот је Дукиће поново вратио на почетак.

ЗА НЕПУН  САТ ЖИВОТ ПРЕТВОРЕН  У ЗГАРИШТЕ: Избегличка породица Дукић из Банстола код Сремских Карловаца у недавном пожару остала без дома

Фото РТБ/Б. Симоновић

Баш ништа у понедељак, нешто после 17 сати, није наговештавало невољу. Јованкин син Ђорђе, у Банстолу познат као вредан и поуздан мајстор који је осим своје подигао још неколико кућа у овом и околним местима, отишао је неким послом у Нови Сад. Чекајући га, његова мајка се у топлој соби позабавила плетивом. Када је у једном тренутку подигла поглед према прозору, угледала је дим.

- Истрчала сам напоље и видела пламен који је допирао из Ђолетове радионице. Срце ми је, чини ми се, стало - присећа се тих драматичних тренутака Јованка.

ПОДРШКА Александар Стојкечић и Јованка, Фото Н. Карлић

Сав комшилук се убрзо сакупио, дошли су ватрогасци из Карловаца и Инђије и успели да спасу једну мању собу и купатило. Ђорђева радионица у којој се "захваљујући" вирусу корона преоријентисао на столарију и израду намештаја и украса од дрвета, потпуно је изгорела. Страдао је и његов алат вредан неколико хиљада евра, купљен дуго сакупљаном уштеђевином. Варница из неке од инсталација или грејног тела? Немају сада времена да о томе размишљају Дукићи.

- Сада сам мајстор без алата. Немам чак ни најобичнији чекић - каже Ђорђе који са двадесетак комшија и рођака пристиглих из Београда и других места, од раног јутра рашчишћава згариште своје куће. Нешто тишим гласом каже нам да неће пуно да се жали, да мајку не би ова ситуација још више потресла, "мада је она прилично чврста".

ВРЕДНИ Драгоцена помоћ комшија у обнови, Фото Н. Карлић

Неко други на Јованкином месту вероватно би потонуо у очај, али не и Јованка, родом из Грачаца у Лици. Загледана у чађаве греде које сабласно штрче на крову њене куће, док их добри људи вредно уклањају и замењују новим, она нам каже:

- Само нек смо живи! Срећа у несрећи је да је пожар избио предвече, а не ноћу кад је цело насеље у дубоком сну, јер нашли би нас ујутру угљенисане. Овако, док је Бога и доброте у људима, живот има смисла - вели она и захваљује се "до неба" свима који су њој и њеном сину притекли у помоћ.

НИСУ САМИ, АЛИ ПОМОЋ ПОТРЕБНА

ДУКИЋЕ су јуче посетили и представници Покрајине и Општине Сремски Карловци. Душко Ћутило, директор Покрајинског фонда за избегла и расељена лица, најавио је да ће у врло кратком року бити обезбеђен грађевински материјал и део машина за Ђорђеву радионицу. Александар Саша Стојкечић, председник сремскокарловачке општине и Надица Агбаба, начелница Одељења за друштвене делатности, упутиће најпре једнократну новчану помоћ од 138.000 динара, а позваће и предузећа и људе добре воље да им, такође, помогну.

Имала је само 27 година када је њеног мужа Бошка (31) покосио срчани удар у Грачацу, а она постала удовица са петогодишњим сином и трогодишњом кћерком. И тек започетом кућом. Срећа је да се неколико година пре избијања рата у Хрватској преселила у Обреновац где су јој се деца школовала.

НАДА Ђорђе је добар мајстор и верује да ће све успети поново да среде, Фото Н. Карлић

Те, 1997, две године после "Олује" која је развејала више од 200.000 Срба из Хрватске, јасно је било Јованки да повратка у Грачац нема. Јасна је била и порука једног бившег комшије коме се преко неких познаника обратила с питањем о својој кући. Његов одговор гласио је: "Од твоје куће остао је само подрум". И прво огњиште Дукића прогутала је ватра, али Јованка је себе и децу тешила овим речима: "Добро је, у 'Олуји' је страдала наша кућа, али ми смо живи и идемо даље".

Дошли су у Банстол јер овај део Фрушке горе подсећа на пределе њиховог завичаја. Кућу су направили и легализовали, Ђоле је доградио радионицу. Често им је у посету долазила Јованкина кћерка са мужем и децом из Београда. И када је изгледало да су Дукићи пребринули највеће бриге јер имају свој кров над главом, а Ћорђева зарада и инвалидска пензија његове мајке (150 евра) им најзад омогућују да воде мање згрчен живот, на њихова врата банула је нова невоља.

Фото Н. Карлић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)