НАШИ СЕНИОРИ - Милутин Поповић Захар: Од Брене направио звезду, а Титу свирао на увце

Шћепан Маровић

29. 01. 2021. у 09:51

ЗАВРШИО је Правни факултет Универзитета у Београду где је касније и магистрирао међународно право, али га је живот одвео у музичке воде.

НАШИ СЕНИОРИ - Милутин Поповић Захар: Од Брене направио звезду, а Титу свирао на увце

Фото З. Јовановић

Његовом заслугом створена је највећа музичка дива свих времена Лепа Брена, али и песме "Видовдан" и "Свилен конац", једне од најлепших у српској музици. Иако већ увелико гази девету деценију живота, Милутина Поповића Захара могуће је свакодневно срести на Савском шеталишту, а слободно време користи и да заврши још једно књижевно дело.

Приводи крају радове на старим пројектима, али и почиње нове, који ће ускоро угледати светлост дана.

- Фасциниран сам ликом и делом великог научника Николе Тесле, па сам пре четири године дошао на идеју да напишем сценарио за кратки филм "Никола Тесла - Господар света" - истиче Захар. - А онда сам одлучио да то преточим у књигу, где су ми остале финесе. Желео сам да чувеног генијалца представим на природан начин, јер је он само један од нас.

Иако добар део људи Захара посматра само кроз призму његове композиторске заоставштине, он је један од најсвестранијих уметника. Уз писање књига и магистарску диплому Правног факултета, али и изузетних шаховских вештина, познавања неколико страних језика, Поповић је имао три самосталне сликарске изложбе.

ЧЕ ГЕВАРА ПРАВОСЛАВЉА

ПРИЗНАТИ композитор био је велики пријатељ са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, код кога је често ишао са Матијом Бећковићем.

- Када сам га упознао, рекао сам му - "Владико, ја не умем да говорим црквеним језиком, али ћу вам рећи: "Ви сте Че Гевара православног света". То га је дирнуло толико да му се видела суза у оку. Остали смо пријатељи до његове смрти.

- Своја дела представио сам Београђанима, Новосађанима и Лозничанима и наишао сам на низ позитивних критика - истиче врсни уметник. - За сликање готово увек имам инспирацију и трудим се да је пренесем на платно, а када је у овим тешким временима понестане, друштво ми праве локални, новобеоградски аласи, са којима проводим највише времена. Разговор са њима умирује и опушта, што ми је сада и најпотребније.

Фото З. Јовановић

Више од 2.500 песама и ауторских дела регистрованих у Сокоју довољно говоре о уметничком опусу овог човека. Када смо га питали са којом звездом бивше Југославије је имао најплоднију и најсрдачнију сарадњу, у свом маниру је одговорио - Јосипом Брозом Титом.

НАСТУПАО НА СВИМ КОНТИНЕНТИМА

ЗАХАР је као солиста, аранжер и диригент КУД "Иво Лола Рибар" пропутовао читаву планету и стекао светску славу. Био је радо виђен гост на свим континентима, а круну каријере доживео је 1998. године у Русији. Тада је приређен велики концерт класичне музике "Ода Олимпика" у част омладинске Олимпијаде у чувеном Колониј Залу у Москви, у извођењу солиста Бољшом театра.

- Иако сам био велики противник комунизма и тадашње идеологије, код Старог сам имао посебан третман - прича у шаљивом тону. - Често сам му свирао и увек би се изнова одушевио. Вероватно због тога ваљда никада нисам завршио на Голом отоку.

Дуг је списак естрадних уметника којима је Захар ударио печат успеха, попут Мериме Његомир, Мирослава Илића, Гордане Лазаревић, Снежане Ђуришић, Станише Стошића, Гордане Стојићевић, Изворинке Милошевић... Ипак, ванвременским хитовима "Чачак, Чачак", "Миле воли диско", "Дама из Лондона", "Дуге ноге", "Један дан живота" прославио је Лепу Брену, највећу естрадну звезду на овим просторима.

- Брена - то сам ја - као из топа каже Захар. - Њена тадашња популарност незамислива је данашњем времену. Која је то само била хистерија где год се појаве Брена и "Слатки грех". А, ако бих морао да бирам између својих дела, оно што ми је најближе срцу јесте песма Гордане Лазаревић "Видовдан". Покушао сам са мање речи да кажем нешто велико и мислим да сам успео у томе. Ипак, "Иванова корита" је нешто што бих ја прогласио најлепшом песмом свих времена.

ЧЕСТО ПОСЕЋУЈЕ ЗАВИЧАЈ

 

РОДИТЕЉИ Милутина Поповића Захара пореклом су из Лијеве Ријеке, која се сматра колевком црногорског племена Васојевићи. Композитор родни крај својих предака неретко посећује, а имао је и кућу у центру Тивта. Услед честих крађа и заузетости послом, објекат је продао пре неколико година, а пандемија короне га је спречила да и 2019. године оде у Црну Гору.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду