ВЛАДО СТРУГАР: За Крлежу су 1918. Срби браћа ослободиоци, а много времена доцније, србијанске чете су окупационе
АНДРЕЈ Митровић рече да је Југославија започела своје постојање као држава помирења. Заиста, тако је!
Владо Стругар / Архива
Митровић је, да би примером објаснио помирење, споменуо извесног Хрвата, вишег официра, који је био на високој дужности у команди аустроугарског гувернмана окупиране Србије (1916-1918), и да се он јавља у данима уједињења као војни стручњак Земаљске владе у Загребу.
Србија није тражила да се том дојучерашњем непријатељу одузме пуномоћство; али је онамо, у Загребу, тај официр био јавно поречен на свечаности, коју Удружење југославенских жена бејаше приредило у част српских официра; наиме, кад је повереник за народну одбрану представио тог часника као свога сарадника, млади књижевник Мирослав Крлежа је довикиуо с дна дворане: "Доље с њим"! Истог часа, Крлежа је ухапшен са још двојицом социјалиста.
Крлежа је у социјалдемократском листу "Слобода" (21. новембра 1918) објаснио зашто се успротивио оноликом удостојењу једног аустроугарског официра: "Жалосно је што се нашло људи који ми нису дозволили да свој говор довршим и да позовем браћу Србе ослободитеље да нас доиста ослободе од овог јункерског, црножутог, средовјечног система, нас биједну домобранску и инфантеријску рају."
НАВЕШЋУ и како Крлежа долазак српске војске назива у свом чланку "Титова седамдесетогодишњица" (штампаном у књизи "Споменица Титу", ЈАЗУ, Загреб, 1981, стр. 49): "О стварном, необично сложеном случају политичког уједињења СХС, с обзиром на начин како је политичко уједињење, у облику свршеног чина оружјем, на темељу окупације бившег аустријског терена по србијанским, респективе савезничким четама, било проведено у дјело, партијска дискусија није дала никакве стварне ни практичне директиве."
Колико различито: онда, Срби су браћа ослободиоци, а много времена доцније, србијанске чете су окупационе. Што је истинито прво, као непосредна реч о властитом доживљају, или последње, као накнадно и сврсисходно политичко изјашњење.
Читајући ондашње јавне вести и службена саопштења, судимо да је српска војска била тражена да доће у Хрватску и Словенију да би помогла у заштити ових покрајина против италијанске армије која је ушла и запосела велик и дуг појас југословенског земљишта (као, дотад, аустроугарско подручје). Била је готово свуда дочекана као братска и славна војска.
ПРЕМА напису у листу "Обзор" (2. фебруара 1919), рекао је (дан пре) Антон Корошец, воћа Словенске људске странке, поред осталог: "Словенци очекују много од српских интелектуалаца у заједничкој борби за Истру, Горицу и Трст. Желимо, да је српским интелектуалцима наша словенска земља исто толико драга као и Банат и Македонија. Словенци су захвални Србији и српској војсци, јер она много чини за обрану наше територије. Томи помаже много и то што је на челу српске војске војвода г. Мишић, који је велики поборник за ослобоћење Словенаца."
Вероватно ће се једном, пред судом историје, поставити и овакво питање: Које је од два супарничка настојања највећма производило политички развитак монархије (1918-1941), можда чак и републике (1945-1974): демократски образац који држави Југославији даје Србија или условљавање Југославије уобличавањем самоуправе Хрвата?
Ако ће неки изучавалац тог развоја установити да је преношење Србије Југославији било увелико узроковано и поменутим хрватским условљавањем, то би ваљда био први ступањ читавог износа, јер сав ток бива такав да се Србија растаје од свога начела и искуства, то јест, најзад пристаје да се Југославија управно преиначи од државе грађана у државу нација (установљењем Бановине Хрватске 1939. године).
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)