ПИСАЋЕ ДА ЈЕ СПАСАВАЛА СРПСКУ ДЕЦУ: У Инзбруку ће на "Обексер кући" бити прецизиран идентитет малишана које је избавила Диана Будисављевић

ДИАНА Будисављевић, девојачки Обексер, из Инзбрука, током Другог светског рата, уз помоћ других подржавалаца, спасла је више хиљада углавном српске деце из концентрационих логора фашистичког усташког режима у тадашњој Независној Држави Хрватској.

Диана Будисављевић

Тек много година после смрти њен хумани ангажман постао је познат и у њеном родном граду. Спомен-плочом на родитељској кући град Инзбрук одаје пошту овој храброј жени.

Овако гласи текст на спомен-плочи, која ће бити постављена на родној кући Диане Будисављевић, у Улици Марије Терезије, у центру Инзбрука. После вишемесечних договора и убеђивања, око тога су се једногласно сагласили представници у Сенату града.

Одлуку је одмах поздравила Српска православна омладина Инзбрука (СПОЈИ), која је још 2010, са Социјалдемократским покретом ослободилаца Тирола прва иницирала постављање овакве спомен-плоче.

Почетком ове године, иницијативу је оживео сам град Инзбрук.

- Јавност највероватније неће бити свесна колико је ово важно достигнуће, не само за наш народ у Тиролу и Аустрији, већ уопште и широм света, јер је по нашим сазнањима ово први пут у последњих 20-30 година да се српске жртве поштују и спомињу на једном јавном месту на Западу. У овом случају то ће бити у најпрометнијој пешачкој зони у аустријској покрајини Тирол - саопштавају из СПОЈИ.

Родна кућа Диане Будисављевић

Они су и писмено честитали Сенату и Одбору за културу града на, како кажу, храброј одлуци, која је уследила после недавне да се дечји вртић у градском насељу Рајхенау преименује из имена нацистичког лекара Бургхарда Брајтнера у име Диане Будисављевић.

Првобитно решење било је да се на плочи не помиње да је више од 10.000 деце спасене од геноцида било махом српског порекла, што је изазвало бурну реакцију не само Срба у Аустрији, већ и званичног Београда, као и институција које се баве културом сећања.

У СПОЈИ су захвални и зато што су се градски оци одлучили за верзију имена Диане Будисављевић каква се налази и на њеном надгробном споменику на инзбрушком Западном гробљу, са удатим презименом и цртицом на слову "ћ":

- Желимо да вам искажемо огромно поштовање, јер сте показали храброст и на крају одлучили да огромну већину, од геноцида спасене деце, назовете својим именом и тако их сачувате од заборава - стоји у писму.

РЕАКЦИЈЕ И ПОТПИСИ

СПОЈИ је у мају инзбрушким челницима приложио ставове свих институција и експерата за тему "Акција Диана Будисављевић" и културу сећања, у којима се потврђује да су спасена деца била мали Срби и да се њихов идентитет мора споменути. На њима су потписи др Наташе Матаушић, дугогодишње председнице Спомен-подручја Јасеновац, српског историчара др Милана Кољанина, Музеја жртава геноцида у Београду, мр Андреаса Баумгартнера, председавајућег Међународног Маутхаузен комитета, др Вилхелма Куеса, аутора "Дианине листе" и Јелене Радојчић и Душана Јеринића, које је Диана спасила као децу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације