ПОНОВО САМ СЕ РОДИО НА РОЂЕНДАН: "Новости" у црвеној зони ковид-болнице КБЦ "Звездара"

ПРЕШАО сам пут од лакше клиничке слике до борбе за дах и живот.

Фото Н. Скендерија

Овде сам дочекао рођендан. Тог дана, 8. новембра, био сам у најкритичнијем стању. Али, захваљујући борбености лекара и сестара, успели су да ме врате из мртвих. Да ме ишчупају.

Мислио сам, умрећу на рођендан. Подарили су ми нови живот. Вечно ћу им бити захвалан.

Кроз сузе, док повремено скида пумпу за кисеоник, уз мимику захвалности што је на прагу да победи опаку болест, за "Новости", говори Синадин Јовановић (61) из Младеновца, док лежи у болничкој постељи ковид-болнице КБЦ "Звездара" у Београду.

Др Весна Допуђа Пантић, Фото Н. Скендерија

Репортери "Новости" прешли су јуче из зелене у црвену зону, линију где престаје нормалан живот и почиње борба за њега. Где неверне Томе схвате да корона може и њима да се догоди. За неке поражавајуће отрежњење, за друге осећај да упркос опрезу, нешто ипак, није било до њих. Под будним оком главне сестре урологије Силване Тошев, која испраћа и дочекује запослене који улазе у ковид-зону. Навлачимо заштиту, прецизним редоследом, јер грешке не би смеле да постоје. За нас први пут, за њих рутина, већ осам месеци. Док пролазимо ходницима где у ваздуху "лебди" корона, запослени нас уводе у собу где лежи Синадин, на корак од одласка својој кући.

- Ово је наш успех. Полако се опоравља и ускоро ћемо га испратити кући - говори, за "Новости", др Весна Допуђа Пантић, начелница пулмологије и један од руководилаца ковид-болнице КБЦ "Звездара".

НЕУСТРАШИВИ Лекари и сестре месецима у црвеној зони, Фото Н. Скендерија

Захвалност у очима Синадина. Понос у погледу докторке. Крајњи резулат није изостао, када је борба обострана, и лекара и пацијента. А осим стручности лекара, и срећа је била на његовој страни.

- Чувао сам се, нисам био од оних који нису веровали у корону - говори Синадин. - Ипак, заразио сам се, ни сам не знам где. Сви моји укућани су, хвала Богу, добро, нису позитивни. Иако је на почетку деловало благо, па сам са прегледа на Инфективној клиници, завршио у привременој болници у "Арени", температура је почела да ми скаче на 40. Купали су ме у алкохолу, да би ме најзад, пре две недеље пребацили овде. Гушио сам се и сад не могу да дишем без кисеоника, али иде набоље.

Док напуштамо собу, докторка Весна поручује да без доброг штофа, мислећи на његов дух и вољу за опоравком, нема ни доброг мајстора. А, случајност, Синадин је кројач по струци.

Фото Н. Скендерија

Добро су заједнички скројили ову победу над короном.

- Не бих ја ништа урадила без тима, пацијент најчешће види мене, али без мојих медицинских сестара, не бих успела ништа - каже др Допуђа Пантић. - У сваком моменту су уз њих. Ја сам дете градске болнице, па до пензије. Од почетка су нас учили да само заједно, само као екипа, можемо нешто да урадимо.

Из Синадинове собе прелазимо у собу полуинтензивне неге. Овде се његови саборци надају да ће наставити његовим стопама. Чују се тешки удисаји. Види се слабост на лицима пацијената. Док их сестре бодре, прилазе да им укључе терапију. У упражњени кревет леже Данило Ристић, захвалан што је стигао у руке лекара.

- Ослободило се 17 места, али то се мења из часа у час, већ је било нових пријема - објашњава начелница пулмологије. - Трудимо се да сви који се опораве, пошаљемо кућно лечење, како би се ослободило места за друге.

Најмлађи пацијент има 29, најстарији 92 године. Није правило ни да младост штити од короне, ни да само пратеће болести погоршавају ситуацију. Неки су ту пет дана, поједини две до три недеље.

- Код нас нико није дошао са лакшим стањем. На механичкој вентилацији су 24 пацијента. Најстарији пацијент има обострану упалу плућа са респираторном инсуфицијенцијом. Али, није на респиратору. Ситуација се мења, и потребан је стални надзор како би се реговало брзо. Има оних који имају дијабетес, хипертензију и пратеће болести, али и оних који никада нису боловали од нечега - објашњава др Допуђа Пантић.

- Многи су се заразили на свадбама организованим у складу с мерама, на којима је било свега тридесетак људи, а други пак, потпуно случајно.

Кроз ходнике јуре сестре и лекари којима се лица под маскама и визирима не воде. Из собе у собу, носећи на леђима бреме одговорности, које не скидају и односе својим кућама, чак и када скину скафандере. Приликом изласка и напуштања болнице, на излазу је једна пацијенткиња, која је успела да пређе праг зелене зоне, на путу је до куће.
 

Препоручујемо

Друштво

1 2

КРИЗНИ ШТАБ ОДЛУЧИО: Још један град у Србији прогласио ванредну ситуацију

19. 11. 2020. у 18:12

Друштво

2 10

МОГУЋЕ И ЗАТВАРАЊЕ ВРТИЋА? Славко Гак: Чекамо одлуку Кризног штаба, спремни смо за сваку нову меру

19. 11. 2020. у 18:05

Друштво

0 1

ДИРЕКТОР КАНЦЕЛАРИЈЕ СЗО У СРБИЈИ УПОЗОРИО: Ако је смртност од короне само 1 одсто, имаћемо 50 умрлих дневно!

19. 11. 2020. у 17:52

Друштво

43 1

ВУЧИЋ: Молимо се Богу за патријарха Иринеја

19. 11. 2020. у 17:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације