НЕСЛОГА ВОЈНОГ И СРПСКОГ ВРХА: Генерал Благоје Аџић је рекао Милошевићу и Јовићу: "Најрадије бих узео пиштољ и побио вас!

ОДНОС војног врха и српског руководства могао би се дефинисати као неминовна сарадња из нужде. Они су били толико упућени једни на друге да су морали да сарађују, а разлике у гледиштима на питања која је требало заједнички решавати биле су огромне.

Вељко Кадијевић и Благоје Аџић

Постојала је, пре свега, дуго, све до маја 1991. године, потпуна неслога у вези с тим шта је био главни проблем Југославије и који би тим поводом требало да буде главни задатак војске.

Српско руководство је сматрало да је криза у Југославији настала због поништавања и узурпирања права српског народа на самоопредељење у Хрватској и покушаја Хрватске да, уз употребу силе, изврши сецесију са српским територијама упркос вољи српског народа, као и да федерација то треба да спречи и употребом војске. Војни врх није хтео да се ставља на страну једног (српског) народа у насталим сукобима, што је веома утицало и на политичку оријентацију Председништва СФРЈ.

Војни врх је имао веома лоше мишљење о српском руководству, али је с њим сарађивао, јер је Србија била једина реална подлога за његово функционисање: финансирање, регрутацију, резервисте. Друге републике, нарочито оне које су се оријентисале на отцепљење, прекинуле су такву сарадњу.

Вељко Кадијевић је имао обичај да Милошевићу сугерише неке своје анализе политичке природе, што је овај по правилу игнорисао и говорио ми да Вељко треба да ради свој посао, а не да се меша у оно што се њега не тиче.

Отуда је у Генералштабу очигледно владало негативно мишљење о српском руководству, али се није имало куд, морало се сарађивати.

Да бих илустровао поменуто стање, пренећу став генерала Благоја Аџића, начелника Генералштаба ЈНА, о политици српског руководства, који ми је изнет "у четири ока" 26. фебруара 1990. године. То је било време великих проблема око егзодуса Срба са Косова и Метохије, односа Словеније према том питању, хапшења Азема Власија, реаговања Србије...

НЕ МОЖЕ се претпоставити да је у војном врху само начелник Генералштаба мислио оно што ми је рекао. А рекао је следеће:

"За све негативно што се дешава у Југославији криво је неинтелигентно српско руководство. Прави грешку за грешком. Све што ради иде наруку западним републикама да остварују своје циљеве." Потом је набројао политичке потезе које је сматрао погрешним. Није помињао Слободана Милошевића, али је било јасно на кога циља.

"У Книну се истичу пароле 'Живео Слободан Милошевић' и 'Живела Србија'. То таман погодује Хрватима да тврде да се ради о великосрпском национализму и жељи Србије за хегемонијом.

Најава да ће на Косово и Метохију у кратком року да се врати 100.000 Срба је глупа и нереална, а изазвала је револт код Албанаца. Не знам зашто је потребна таква громогласност која само омета да се нешто уради.

Грешка је и што је ухапшен Азем Власи. Са њим се могло разговарати и тражити неки споразум. Сада је много горе. Изазван је револт и изгубљени су саговорници.

Слично се урадило и са прекидом економских односа са Словенијом. Зашто је потребна та громогласност која иритира? Могло је без прогласа да се уради све што се жели. А овако се ради против самих себе."

БЛАГОЈЕ Аџић сматра да су против Србије Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија и пола Црне Горе, а и да пола Србије не подржава такву политику српског руководства.

Једном другом приликом, у паузи седнице Председништва СФРЈ, док смо у мојој канцеларији седели Милошевић, Кадијевић и ја, дошао је Благоје Аџић да нам се придружи и сав револтиран рекао:

"Најрадије бих узео пиштољ и све вас побио!"

Милошевић му је одговорио:

"Па узми пиштољ, Благоје, и побиј нас!"

Вељко Кадијевић је Благоју Аџићу био надређени, а није реаговао.

Ваљда и то нешто говори.

Не би се могло рећи да се од догађаја које сам изнео до седнице Врховне команде оружаних снага, одржане од 12. до 15. марта 1991. године, нешто битно променило у оцени српског руководства коју је дао војни врх, па ипак је једино српско руководство позивано у Генералштаб на консултације и једино је њему поверавано шта војска стварно намерава да учини.

То говори да војска није имала никога другог на кога се могла ослонити осим на Србију. Без Србије војска би престала да постоји. Једноставно је не би било. Без регрута, без резервиста, без доприноса за издржавање, без подршке народа.

Препоручујемо

Политика

5 21

БОРИСАВ ЈОВИЋ: Распад Југославије планиран је пре Милошевићевог рођења

22. 09. 2020. у 00:14

Економија

2 4

ПОСЛЕДЊА РАТА 2031. ГОДИНЕ: Исплаћено 11,4 милиона евра за кредит из Титовог времена

16. 09. 2020. у 11:55

Друштво

0 1

СРПСКО РУКОВОДСТВО СЕ ПРИКЉУЧУЈЕ УРОТИ: Политичке припреме за "аферу прислушкивања" и обрачун са потпредседником СФРЈ

25. 09. 2020. у 11:00

Друштво

3 11

САБОТАЖА ТИТА, ЈОВАНКЕ И КРАЈАЧИЋА ПРОТИВ РАНКОВИЋА: Монтирање доказа за партијски процес после кога у Југославији ништа више није било исто

24. 09. 2020. у 11:00

Друштво

0 20

ЗАШТО ЈЕ ТИТО УКЛОНИО РАНКОВИЋА ИЗ ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА: Маршалове заблуде и повређена сујета

23. 09. 2020. у 11:00

Друштво

2 6

ТИТО НАРЕДИО: Кардеља избацити из Партије - Јосип Броз почетком шездесетих година прошлог века није био за конфедерацију

22. 09. 2020. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације