КЉУЧ ЈЕ БИО У РУКАМА ЗАПАДА: Последњу деценију двадесетог века српски народ је дочекао распарчан и неорганизован
СЛОВЕНИЈА и Хрватска су имале јасан интерес и циљ да се одвоје од Југославије. Осталим републикама, Македонији, Босни и Херцеговини и Црној Гори, више је одговарало да се без сукоба са великим силама Запада дочепају самосталности, него да остану у Југославији. Одлука Европске уније да игнорише уставна права српског народа који живи у републикама ван Србије, ставио га је у позицију да сам, уз помоћ Србије, тражи решење за заштиту својих права и интереса.
Архива
Српски народ у Хрватској је на својој етничкој територији основао Републику Српску Крајину, у коју је Савет безбедности ОУН послао своје мировне снаге, како би српски народ био заштићен од хрватских паравојних јединица до изналажења политичког решења прихватљивог за обе стране.
Упркос томе, а уз помоћ и подршку својих савезника и саветодаваца, хрватска војска је, и поред присуства мировних снага ОУН, грубо и муњевито заузела територију на којој вековима живи српски народ и извршила прогон више стотина хиљада Срба, наочиглед читавог света, који није реаговао.
А зашто није реаговао веома је јасно - европске земље и САД, које су за то биле прве позване, у ствари су саучествовале у злочину. Помогле су Хрватској и војно и саветодавно да проблем са Србима реши прогоном.
СРПСКИ народ у Босни и Херцеговини одлучио је да на својим етничким просторима организује отпор самопроглашеној држави БиХ са већинском муслиманском влашћу и да створи своју Републику Српску, коју је, после трогодишњег рата, међународна заједница признала Дејтонским споразумом, као равноправни ентитет са муслиманско-хрватском федерацијом у БиХ.
ЦРНИ ОБЛАЦИ НАД СРБИЈОМ
БЕЗ обзира на све српске неслоге, у наведеним историјским околностима било ко да се нашао на челу Србије и српског народа у последњој деценији прошлог века имао би огромне тешкоће да спасе нацију и државу од "црних облака" који су се над њима наднели. Кључ за избегавање ратних сукоба није био у рукама српског народа, него у рукама великих сила Запада, а о правима српског народа није се могло ни разговарати. Као да та права нису ни постојала, скоро као да тај народ није постојао, изузев да буде оптуживан и сатанизован.
У такву историјску ситуацију распада Југославије српски народ је ушао, дефакто, распарчан и неорганизован. Стигла су га политичка решења доношена од Другог заседања Авноја до Устава СФРЈ из 1974. године. Није имао јединствено руководство ниједан легални центар где се одлучивало о српским интересима. Срби у Републици Српској Крајини, Срби у Републици Српској и Срби у Србији, имали су засебна руководства, а били су у ситуацији да доносе крупне и синхронизоване одлуке. Традиционална српска неслога и овога пута је често долазила до изражаја. Било је и жестоких међусобних оптуживања и политичких разлаза. Још гора ситуација била је у односима између српског и црногорског руководства, као и између српског и федералног југословенског руководства, за време Савезне Републике Југославије, државе Србије и Црне Горе.
Ни у самој Србији није било довољно слоге, иако би у таквим тешким историјским околностима сваки народ објективно био дужан да политичке размирице остави по страни и да се окрене заштити интереса државе и народа у целини.
ВЛАСТ је максимално помагала, пре свега политички и економски, српски народ ван Србије да опстане и избори се за своја легитимна права, али је била у сталним сукобима са опозицијом, која је покушавала и силом да преотме власт. Опозиција је, како би лакше срушила актуелну власт, сарађивала са доказаним непријатељима српског народа, чак и са онима који су бомбардовали нашу земљу и у то време. Још отвореније је у истом смеру поступало руководство Црне Горе, која је у то време била у саставу заједничке државе.
Поред традиционалне српске неслоге, на коју су српски непријатељи рачунали, други битан унутрашњи проблем проистицао је из дугогодишње и вишедеценијске праксе окривљавања Срба за све и свашта у Титовој Југославији, што је прерасло у навику па и прећутну сагласност у једном делу српске елите. Из тога је настала пракса самооптуживања и солидарности са дијагнозама Запада који је константно и априори подржавао све друге југословенске народе и њихове интересе и захтеве на рачун Срба и српских интереса. Тај модел је преузела српска опозиција која је и настала на том таласу и у тим околностима и која је настојала да се домогне власти и сруши тзв. српски режим по сваку цену, па и по цену објективног наношења штете српским интересима и српској власти у тим драматичним околностима.
Препоручујемо
КАТАСТРОФА У ВАШИНГТОНУ: Трамп одобрио ванредно стање
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп одобрио је декларацију ванредног стања за Вашингтон како би савезне власти помогле при санацији канализационе катастрофе која је почела прошлог месеца.
22. 02. 2026. у 13:41
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
ПОРЕКЛО ВАСИЛИЈА КОСТОВА: Рођен у Београду, али његови родитељи НИСУ одатле - славе Светог Луку
ВАСИЛИЈЕ Костов одавно више није само млада нада Црвене звезде. Никако! Он је један од мотора и покретача црвено-беле чете, а то показују и голови које даје на великим мечевима.
22. 02. 2026. у 18:50
Коментари (1)