ЖЕЉНО ИШЧЕКУЈЕМ ДА УЂЕМ У ХРАМ: Душан Чкребић, некадашњи председник Председништва Србије о градњи светиње на Врачару и завршетку мозаика

Д. МАТОВИЋ

30. 10. 2020. у 16:16

МОЈА велика жеља је да видим завршен Храм Светог Саве, као и да сада што пре уђем у њега, али ми здравље у 94. години, нажалост, засад то не дозвољава. Ипак, надам се да ћу ускоро дочекати и тај тренутак.

ЖЕЉНО ИШЧЕКУЈЕМ ДА УЂЕМ У ХРАМ: Душан Чкребић, некадашњи председник Председништва Србије о градњи светиње на Врачару и завршетку мозаика

Душан Чкребић

Овако, за "Новости", почиње причу Душан Чкребић, некадашњи високи државни и партијски функционер који је као председник Председништва Србије међу најзаслужнијима за наставак изградње храма на Врачару, 1984. године. Иако су године учиниле своје (има три бајпаса, слабије види, има тромбозу ноге), духом је остао свеж и радознао. Живо се сећа многобројних разговора са патријархом Германом током свог јавног ангажмана од 1974. па до 1989. године.

- Господина Германа сећам се још из детињства, из Врњачке Бање, где је био парох, а са његовим сином Властом ишао сам у исти разред - говори нам Чкребић. - Добро се сећам тада младог, наочитог свештеника Хранислава Ђорића, прекрасног гласа од кога се врњачка црква орила. Прошло је много времена од тада и поново смо се срели: ја као представник српске државе, а поп Храна, како смо га ми Врнчани од миља звали, као патријарх српски Герман. И тада, и у свим каснијим сусретима његов први захтев био је да се настави изградња Храма Светог Саве. После тога долазила су друга питања, захтеви, проблеми, злоупотребе власти у односу на цркву...

Чкребић који је у то време био председник Извршног већа Србије, прича нам и да су се његови претходници залагали да се уместо храма подигне Дом Светог Саве, а у оквиру њега Музеј СПЦ, Патријаршијска библиотека и Музеј фресака.

- Патријарх је то енергично одбијао - сећа се наш саговорник. - Био је упоран: "Што се Српске православне цркве тиче, она је заинтересована искључиво за наставак изградње Храма и никакву замену и промену намене СПЦ не прихвата." Али, господин Герман је био и мудар човек. У тешким условима водио је брод СПЦ виртуозно, не изневеривши ниједан витални и дугорочни интерес цркве којој је био на челу.

Душан Чкребић са патријархом Германом

ГЕРМАН: ГРАДИЋЕМО ПРЕМА ГУБЕРУ

КАДА је донета одлука о наставку градње Храма Светог Саве, Чкребић је приредио свечани ручак за све учеснике у преговорима. Било је ту обостраних шала:

- Имао сам на уму наше велике инвестиционе тешкоће, најпре у кашњењу изградње смедеревске железаре. Рекао сам у шали: Сада ће и СПЦ имати своју муку и своју железару. Међутим, патријарх Герман ми је врло мудро одговорио. "Господине председниче, градићемо према свом губеру. СПЦ је своје манастире и богомоље градила и обнављала и стотинама година."

Колико је патријарха Германа мучило то што је готово извесно да се радови на Храму неће наставити, толико је мучило и српски народ који се саблажњавао над рушевином на Врачару.

- Знао сам то. И мене је лично погађао однос власти према СПЦ - прича Чкребић. - Одлука да се зауставе радови била је политичка, донета у врху српског руководства, а не у Скупштини. То је био политички став, а не одлука државе. Ипак, и ја сам као и моји претходници давао негативне одговоре на захтев патријарха и Синода.

Када је Чкребић, у мају 1984, изабран за председника Председништва Србије, однос према изградњи Храма се из темеља променио.

- Проценио сам да је време да могу да утичем - каже нам. - Био сам јасан да не можемо више да потискујемо жељу и вољу нашег народа и цркве. Предложио сам наставак изградње, и подржали су ме сви чланови Председништва Србије, а југословенски партијски и државни врх био је затечен, али се није усудио да се умеша. Данас мислим да је у том мом кораку било ризика, али сам чврсто решио да одлуку о заустављању градње ставим ван снаге, и то по сваку цену. Чини ми се да је тада лакнуло и њима у Цркви али и нама у власти. Тако сам практично скинуо забрану и омогућио даљу изградњу Храма, не чекајући на промене у политичком систему до којих је касније дошло.

Чкребић је поносан на своју одлуку:

- Спасена је част мојој генерацији, која је смогла храбрости да стави ван снаге политичку одлуку претходника, која је годинама притискала српско биће, његову част и националну свест.

Митрополит Амфилохије и Душан Чкребић

ЗАКЛОЊЕН ПОГЛЕД

КАД год сам се враћао са Новог Београда, уочавао сам да се Храм не види добро, јер се испред њега испречила огромна зграда, налик на силос, скоро без прозора, која је заклањала светињу - прича нам Чкребић. - У тој згради, како су ми објаснили, била је међународна телефонска централа. Једном приликом запитао сам архитекту Светислава Личину зашто је пројектовао ту, како сам тада казао, мастодонт зграду. Запрепастио ме је својим одговором: "Пројектовао сам је за неку другу локацију." Инвеститор ПТТ се предомислио и уместо у Макишу зграду подигао на Врачару.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

КО ЈЕ ТЕЛОХРАНИТЕЉ МАКСИМ? Сенка Зеленског - од оптужби због везе с моћним олигархом, до шефа Службе безбедности