У СРБИЈИ БИ ДА УСВОЈЕ САМО БЕБЕ ДО ГОДИНУ ДАНА: Многобројне "папиролошке" препреке за будуће родитеље разлог све ређег усвајања малишана

НОВИ дом у овој години нашло је 56 малишана без родитеља, што је готово упола мање него лане!

Фото Depositphotos

Ако упоредимо са периодом од пре шест година, без топлог породичног дома остало је чак три пута мање деце. Слично је и са иностраним усвајањима, јер је на пут у неку од европских земаља отишло свега 12 девојчица и дечака, док је пре само четири године тај број био максималан - 28.

Драган Вулевић, посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, наглашава да постоје одређени проблеми узроковани пандемијом вируса корона, који утичу на реализацију поступака усвојења и донекле успоравају процес. Ипак, по његовом мишљењу, то није од пресудног значаја.

- Проблеми се јављају у трајању поступака пред судовима, али и у реализацији појединих сегмената рада у центрима за социјални рад који су надлежни за спровођење поступка и заснивање усвојења - објашњава наш саговорник.

Фото Илустрација/В.Н.

Једна од вишегодишњих кочница је и та што наши људи желе само децу узраста до годину дана. Они који овде немају никакве шансе за одрастање у новој породици и годинама чекају топли дом, одлазе ван наших граница. То су девојчице и дечаци који имају озбиљне здравствене и развојне проблеме, или су ромске националности старијег узраста.

Што се тиче породично-правног статуса деце која се усвајају, ту не постоје разлике у односу на период од пре неколико деценија. И по раније важећем закону о браку и породичним односима усвајали су се они за које је утврђено да су без родитељског старања, за које је тај облик породично-правне заштите најбољи и који ће заштитити интересе таквог детета.

- Значи и пре неколико деценија и сада се искључиво усвајају деца без родитељског старања - каже Вулевић. - Појам таквог малишана је дефинисан чланом 113. Породичног закона и подразумева да немају живе родитеље, да су непознати, или је непознато њихово боравиште, дете чији су родитељи потпуно лишени родитељског права односно пословне способности, или још нису стекли пословну способност. То су деца чији су родитељи лишени права на чување и подизање односно васпитавање, не старају се о детету или то није на одговарајући начин.

Фото Depositphotos

Једина разлика у односу на ранији период је што је у старом Закону о браку и породичним односима постојало и такозвано непотпуно усвојење које је било раскидиво под одређеним условима, и није у свему производило иста правна дејства као "потпуно". Тада се нису у одређеним сегментима кидале одређене везе са својим биолошким родитељима, као што је право на наслеђивање.

- Сада у закону постоји само потпуно усвојење које је нераскидиво и њиме се у свему између усвојеника и усвојитеља заснивају односи као између биолошких родитеља и деце и тиме престаје сваки однос са њима и другим сродницима.

Будуће маме и тате које желе да прошире своју породицу на овај начин подносе захтев центру за социјални рад према месту пребивалишта и улазе у процедуру утврђивања "опште подобности за усвојење". Доказују је одређеним јавним исправама, као на пример уверењима да нису лишени родитељског права, или пословне способности, да нису осуђивани и да се против њих не води истражни поступак због евентуално учињеног кривичног дела, да не болују од одређених болести које могу штетно утицати на раст и развој усвојеника.

- После тога улазе у процедуру процене од стране стручњака центра за социјални рад, обавезно социјалног радника, психолога, педагога, правника и лекара и упућују их на похађање обавезне припреме за усвојитеље - објашњава Вулевић. - После тога утврђује се да ли особа или пар има општу подобност да може усвојити. Уколико се утврди да нема, центар одбија захтев. Када се општа подобност утврди, центар је дужан да списе предмета о реализованом поступку достави министарству надлежном за породичну заштиту ради уноса података о потенцијалним усвојитељима у јединствени регистар усвојења.

На крају Министарство проверава законитост и правилност рада центра и ако утврди да је поступак у складу са законом и стандардима стручног рада, подаци о потенцијалним усвојитељима се уносе у регистар и о томе се обавештава надлежни центар за социјални рад.

- Ово је веома важно јер усвојити могу само они који су у Јединственом регистру које води министарство. На овај начин се превенирају сви могући случајеви и неправилности које би могле довести до ништавости усвојења - објашњава наш саговорник. - Искуство показује да поништавања решења од 2005. године није било, а за претходни период важења Закона о браку и породичним односима немамо податке, јер није постојала таква евиденција.

Вулевић наглашава да је поступак међународног усвојења исти као домаћи. То подразумева да усвојитељи страни држављани морају имати утврђену општу подобност за усвојење која је утврђена у држави чији су држављани, и онај ко утврђује мора поседовати лиценцу у складу са Хашком конвенцијом о међународном усвојењу коју је ратификовала и наша земља.

- Једина разлика је што целокупан поступак за које је центар за социјални рад утврдио подобност за међународно усвојење, а то је пре свега да је то дете без родитељског старања и да му се у року од годину дана од када му је утврђена општа подобност за усвојење нису могли наћи усвојитељи домаћи држављани - истиче Вулевић. - Једна од специфичности је и та што се по заснивању таквог усвојења живот детета прати наредне три године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације