МАЈСТОРИ ЗА ПЛАМЕН КОЈИ ТОПИ КАМЕН: Занат печења креча горштаци из села Мали Крчимир и Семче подно Суве планине још преносе на потомке
КРЕЧ који се добија од камена са Суве планине један је од најцењенијих у грађевинарству, а пут којим се он добија мукотрпан је и тежак. Комади кречњачког камена ручно се ваде на 1.400 метара надморске висине, спуштају до села и даноноћно пеку да би се добио "живи", негашени креч.
Он је отхранио генерације подно Суве планине, а данас се овај занат задржао само још у селима Мали Крчимир и Семче. Власници грађевинских стоваришта са југа и из целе Србије, знају да се пут до ових села исплати јер ће добити квалитетну сировину, и то по цени од 15 динара за килограм негашеног креча.
- Кило нашег креча кошта колико и једно јаје, а много је велика мука доћи до њега. Нама је то сада традиција јер од овог посла не може да се живи. У грађевинарству сада има "модерних" материјала и само упућени знају колико је креч за зидање и малтерисање здрав - причају нам, готово углас, Дарко Петковић и Стефан Манојловић из Малог Крчимира, вољни да нам открију "тајну" печења креча.
Наизглед једноставне кућице од прућа које подсећају на иглое заправо су кречане које су изнутра обложене циглом, а при врху су отворене.
- Мајсторство је слагати камен и по правилу се почиње са великим комадима, па слажемо све мање, а при врху најмање. Ово камење на дну држи целу гомилу испод које ложимо ватру три дана и три ноћи, непрекидно. Нема спавања јер увек неко мора да дежура поред кречане - причају нам Дарко и Стефан.
Објашњавају и да се за печење 10 тона креча потроши 30 кубика дрва.
- Одрасли смо поред кречана и то нам је у крви. Тешко је да би неко могао да нам "украде" занат јер не само да није исплатив него је и напоран. Најлакши део овог посла је пећи креч - уверавају нас саговорници.
- Само делује опасно за оне који не познају пут. Ми смо навикли да спуштамо овако камен, то је наш живот - вели Драган.
А камен се вади ручно, исто као и пре 100 година.
- Нема рачунице када се има у виду колико је то труда и зато, полако, овај занат одумире. У Великом Крчимиру, на пример, више нико не пече креч, а тамо су некада били најпознатији мајстори - каже Стефан.
ТАЈНЕ ДОБРОГ СЛАТКОГ
ЗАНИМЉИВО је да се у овим крајевима гашени креч употребљава за припрему зимнице. Искусне домаћице знају да паприку коју стављају у туршију потопе неколико минута у кречу јер на тај начин убијају све бактерије или трагове пестицида. Исто раде и са шљивама за слатко јер остану чврсте после кувања и задрже лепу златну боју. У оба случаја треба их добро испрати након "купања" у кречу.
Препоручујемо
НЕМА КУПАЦА ЗА ЗДРАВО ВОЋЕ: Аронију са обронака Суве планине неће ни за 100 динара
18. 08. 2020. у 13:08
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)