БУКВАР ПЕВАЊА ИЗ ВИКА: Нова Варош, уз помоћ етномузиколога, отрже од заборава старинску песму

Драгољуб Гагричић

11. 10. 2020. у 10:20

ДОК многи сматрају да је старинско певање из вика застарело и превазиђено, у Новој Вароши настоје да од заборава отргну песму предака у два гласа и обезбеде подмладак, па су издали буквар певања, који уз теорију доноси и тонске снимке и видео и нотне записе и омогућава учење "код куће".

БУКВАР ПЕВАЊА ИЗ ВИКА: Нова Варош, уз помоћ етномузиколога, отрже од заборава старинску песму

Фото Д. Гагричић

Пред заљубљеницима у традиционално народно певање, како певача, тако и почетника, сад су "на длану" стихови песама: "Оде Миле, однесе га вода", "Што ливада нема лада", "Лепа Пава под ковиљем спава", "Нема брата док не роди мајка", "Сећаш ли се, ружо рана", "Сејо Јело, не варај момака", "Идем путем, вијем се к'о јела", "Зелени се зелен бор", "Мој драгане, мој невене", "Јово ружу кроз свиралу зове", као и других, најбоље сачуваних у западној Србији, а поготову у Старом Влаху. У издању нововарошког Друштва за неговање традиционалног певања из вика објављена је књига "Певање из вика: методски практикум" Димитрије О. Големовић и Сање Радиновић, етномузиколога и профeсора Факултета музичке уметности у Београду.

Певање из вика је у националном регистру нематеријалног културног наслеђа. Уз сакупљање песама за збирку и организовање сабора, у граду под Златаром су, уз подршку етномузиколога и Министарства културе, организовали школу певања, у којој су певачи који одавно "жаре и пале" на смотрама народног стваралаштва, искуства преносили младим певачима и почетницима из ове средине, као и Новог Сада, Горњег Милановца и других места.

Фото Д. Гагричић

- Тако је и написана ова књига - својеврсни методски практикум, у којој су први пут код нас, певању из вика прилази систематично, из аспекта његових најважнијих особина, са жељом да се тако процес његовог учења приближи свакоме ко је за ово певање заинетересован и вољан да у његово савлађивање уложи одговарајући труд - истичу Големовић и Радиновићева.

ЈАСНО ДЕФИНИСАНЕ УЛОГЕ

ТЕРЕНСКА истраживања у ужичком крају, северозападној и југозападној Србији и ваљевској Колубари показују јасно дефинисане улоге два певача. Тако први глас "почиње", "води", "предваја", "усјеца", "иде напред", први говори, док други глас "прати", "прихваћа", "дочекује" "вуче", "иде за њим"", "вози на право", односно "повраћа", догони", довршава песму"...

Овај необични буквар у првом делу говори о најважнијим особинама певања из вика, док се у другом делу бави проблемима извођења, почев од оних везаних за вокалну технику, као што је дисање, али и за само певање, с акцентом на специфичности мелодијског и сазвучног обликовања.

- Књигу прати компакт-диск са аудио-снимцима песама из вика у којима је свака песма представљрена три пута: кроз певање водећег гласа, потом пратећег (што је остварено уз помоћ двоканалног тонског снимања), а онда и њиховим заједничким извођењем - подсећају аутори књиге. - Књига има и прилог са нотним записима и намењена је широком кругу корисника - осим младим заљубљеницима у традиционално народно певање, она би могла да буде корисна и ученицима нижих и средњих музичких школа, као и студентима музике.

У односу на друге видове, певање из вика или, како се чује "на глас", карактерише развијенија мелодијска линија и појава дугих тонова, оних који се "испевавају". Зато се и чује израз "певање на затег" (затеже се, пева на дуже).

Песме из вика изводе два певача, па их народ у западној Србији именује као певање удвоје.

Где се састану двоје, онда викну: кад се пече ракија, кад се жање жито, кад се комиша кукуруз. Певачи, наравно, морају да буду вични усклађивању гласова, посебно кад је у питању узимање ваздуха, што мора да буде наизменично, јер песма не сме да се прекине до свог краја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)