ПРИМИРЈЕ ДОНЕЛА ВЕЛИКА ПОБЕДА СРПСКЕ ВОЈСКЕ: Први и завршни ударац Централним силама у Великом рату задала је Србија

ДАН примирја у Првом светском рату почео је да се обележава у нашој земљи 2005. године пригодним предавањима у српским школама, а од 2012. и званично као државни празник, подсећајући на 11. новембар 1918. када су силе Антанте и Немачка потписале договор о прекиду оружаних сукоба. Примирја не би ни било да Војска Краљевине Србије, уз помоћ француске Источне армије, није добила пресудну битку на Солунском фронту, па се овај празник суштински може сматрати и српским.

ПРИМИРЈЕ ДОНЕЛА ВЕЛИКА ПОБЕДА СРПСКЕ ВОЈСКЕ: Први и завршни ударац Централним силама у Великом рату задала је Србија

Фото: Википедија/Јавно власништво, Профимедиа

Прекид ватре, остаће заувек забележено, потписан је у вагону у градићу Компјењ, тада командном месту француског маршала Фердинанда Фоша, захваљујући српским војводама и ратницима који су преживели одбрану Београда, битке на Церу, Сувобору и Колубари, подринским планинама, као и епидемију тифуса, па повлачење преко Албаније, Кајмакчалан и планински рововски рат у масиву Ниџе. Њима су се на Солунском фронту придружили Срби мобилисани у аустроугарску војску за рат на руском фронту, где су се предавали или били заробљавани. Као добровољци приступили су Југословенској дивизији, која је то била само по имену, јер је била готово стопроцентно попуњена Србима. На Солунски фронт су стигли и српски добровољци из Америке. У француским трупама, придруженим Другој армији војводе Степе Степановића, као лавови су се уз Србе борили Сенегалци.

То су чињенице које су због политичког прекрајања историје у обе Југославије остале слабо познате. Зато су се многи у Србији ишчуђавали када је 2012. почело празновање Дана примирја у Првом светском рату.

- Улога Србије у Првом светском рату остала је, у светској историографији, или прилично занемарена или погрешно тумачена. Значајни резултати српске науке ретко су превођени на стране језике, а доминирајућа идеолошка догма, југословенска и комунистичка, инсистирала је на промоцији уједињења, а не на страдањима и успесима Србије у Великом рату. У ревизионистичкој историографији, Србија се редовно означава као наводни саучесник у Сарајевском атентату и као руски сателит, непосредно или посредно одговоран за избијање светског сукоба. Анализа тока ратних збивања, политичких, војних и дипломатских, несумњиво указује да су обновљени стереотипи о наводној одговорности Србије лишени сваке научне подлоге - записао је, својевремено, прерано преминули велики историчар и дипломата др Душан Батаковић, директор Балканолошког института и члан Светске академије наука и уметности.

Тако је дошло до парадокса да Србима није јасно да Дана примирја на Западу не би било без војводе Живојина Мишића, аутора идеје о удару на Централне силе са Балкана. Од освајања Кајмакчалана он је убеђивао савезничке војсковође да победа не може бити извојевана у статичном рововском рату на Западном фронту, већ сконцентрисаним, муњевитим ударом преко планина на граници Грчке и Србије. Тек у јулу 1918. француски командант Солунског фронта, генерал Франше д'Епере, успео је да придобије силе Антанте за Мишићеву идеју. Оне су то прихватиле с резервом коју илуструје став Енглеске да се њени војници неће укључивати у битку док не виде како ће проћи Срби. О моралу великих сила сведочи то што историографија и култура сећања Антанте никада нису признале заслуге Срба.

Примирја, 11. новембра 1918. не би било да војводи Мишићу није поверена оперативна команда на фронту "од Охрида до Егејског мора". Он је 14. септембра у рану зору заповедио почетак ураганске артиљеријске ватре дуж целе линије, да маскира правац напада. Увече је српским пешадијским јединицама прочитана наредба која се завршава са:

"С непоколебљивом вером и надом, јунаци, напред у отаџбину!"

У зору је почео пробој тешким правцем Добро поље - Козјак, који је Мишић испратио речима:
"У смрт, само не стајати!".
Када је Степина Друга армија самлела три линије бугарско-немачке одбране, Софија је потписала безусловну капитулацију и Централне силе су остале без 700.000 војника.
За 46 дана од почетка Солунске офанзиве, српске трупе, подржане са стране француском Источном армијом, под непрестаном борбом прешле су 600 километара и 1. новембра 1918. ослободиле Београд. Затим су наставиле ослобађање територија преко Дрине, Саве и Дунава и Аустроугарске, која је капитулирала 3. новембра. То је довело Немачку у неодбрањив положај, иако је доминирала на Западном фронту. Подвиг српске војске је отворио могућност напада Антанте с југа и југоистока и немачки генералштаб је сугерисао цару Вилхелму да се мора потписати примирје. Србија је тако, игром судбине, нанела први велики пораз Централним силама на Церу и последњи, пресудни, на Солунском фронту.

На Дан примирја треба да се сећамо да нам је заслуге признао релеватнији извор, најопаснији непријатељ, Немачка, у реченици цара Вилхелма после пробоја Солунског фронта: "62.000 српских војника одлучило је рат, срамота".

Када је на Западу слављено примирје 11. новембра 1918, за Србију рат још није био завршен, јер је Мађарска и даље покушавала да задржи део Војводине, а хрватски паравојни "Зелени кадар" је нападао српске јединице које су мислиле да ће их "браћа" дочекати са цвећем. Српска ратна војска демобилисана је тек 1920. године, јер је морала да се бори са бугарским и арбанашким терористима.

Све то је прикривано у Краљевини СХС, односно Југославији. У идеологији "интегралног југословенства" Срби су од народа проглашени за "племе". Законом из 1929. краљ Александар је забранио "племенске" меморијале, па су српске победе и патње, укључујући Видовдан, почеле да се лажно представљају као "југословенске".

- Треба нагласити да је целовита слика Србије у Великом рату изостала: преовладавале су, по рецепту пијемонтске грознице, студије о стварању Југославије, а тек фрагментарно су испитивана питања везана за живот грађана Србије у тешким условима аустроугарске окупације, о интернацији, прогонима, преживљавању, глади и систематским покушајима денационализације, укидању ћирилице и наметању латиничког писма, уништавању културне баштине и затирању српских споменика у областима под бугарском окупацијом, масовне ликвидације побуњених сељака итд. Стога није дошло као изненађење објављивање једне монографије о наводно просветитељској улози аустријске окупације у Србији. У превођењу резултата српске историографије на стране језике, показало се, потпуно је било запостављено поглавље о Првом светском рату - с горчином је писао др Батаковић.

Он је упозоравао да су главни англосаксонски промотери ревизије историје Великог рата с краја 20. века, од Кристофера Кларка до Маргарет Макмилан и Шона Мекмикина, тврдили "да је Србија, лишена демократске културе, легло завера и реметилачки расположена балканска држава спремна да неодговорним акцијама угрози европски мир". Указао је и да су ово све "дехуманизујуће фразе којима је Беч оправдавао напад на Србију".

- У Бечу су о војној операцији против Србије говорили као о чишћењу челичном четком. Конрад фон Хецендорф, шеф генералштаба аустроугарске армије, био је опседнут идејом превентивног рата против Србије: укупно је, између јануара 1913. и 1. јануара 1914. године, двадесет и пет пута предложио рат против Србије - наводио је др Батаковић.

Срби, који нису најбоље обавештени о себи самима, често себе сагледавају очима непријатеља, несвесни да им никада није опроштен Дан примирја. Зато овај празник не сме да се обележава само формално, већ као подсећање на процесе дугог трајања и препознавање улоге Србије у њима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Није нас брига за фер-плеј, одј**и! Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

14. 09. 2026. у 22:51

Пленковић: Погледајте снимак, Периш је убијен!

Пленковић: "Погледајте снимак, Периш је убијен!"

ДЕЛОВЕ снимка надзорне камере из собе у којој је преминуо Периш, јуче је објавио Јутарњи лист, након чега је Министарство здравља затражило хитно изјашњавање Града Загреба у чијој надлежности је психијатрија у Јанкомиру.

10. 11. 2026. у 10:25 >> 11:18

Коментари (0)

Нова обалоутврда, дуже шеталиште и јавни понтони: Марина Дорћол улаже 10 милиона евра у уређење обале