ЗАШТО ДЕЦА НЕ ВЛАДАЈУ МАТЕРЊИМ ЈЕЗИКОМ? Не знају речи којих нема у игрицама

РЕТКИ су били мали матуранти у Србији који су на тесту из српског језика знали шта значи реч "снебивати се".

Г. Шљивић

Од четири понуђена одговора - устручавати се, смешкати се, клањати се и понашати се - ниједан ђак у неколико београдских основних школа са којим смо разговарали након завршеног теста није заокружио исправан одговор - устручавати се.

И претходних година једно од најтежих питања за осмаке било је значење одређене речи. Међутим, основци ни на осталим питањима не бриљирају, а огромна већина њих жали се да не разуме тестове са завршног испита. Слабо знање показује и просек поена које освајају на малој матури, а који је из године у годину све нижи. Ове године "сакупили" су просечно 10,67 поена, што је за 0,88 мање него лане.

Слаби домети ученичке читалачке и функционалне писмености нису изненадили стручну јавност. Саговорници "Новости" кажу да лоши резултати нису изненађење ни за кога ко има увид у то какво је стање у образовању, и какав је однос друштва према српском као националном језику уопште, па и према целокупном образовном систему.

Коментаришући то што осмаци много греше на значењу речи, а ове године је то био глагол "снебивати се", председник Одбора за стандардизацију српског језика професор др Срето Танасић помало шаљиво каже:

- Очито се та реч ретко сусреће у игрицама.

Он даље истиче да су састављачи теста полазили од речника којим би требало да владају свршени основци.

- Међутим, тај речник би требало знатно смањити и довести у сагласје с бројем књига које (ни)су прочитали и на часовима прорађивали, с бројем часова на којима су биле говорне вежбе, уопште с бројем одржаних часова наставе - каже овај лингвиста.

Ова генерација осмака, подсећа, скоро читаво осмогодишње школовање провела је у нерегуларним околностима са огромним бројем изгубљених часова.

- Годинама, од појаве короне, ми немамо регуларну наставу, једну ванредну ситуацију смењује друга, још ванреднија - истиче Танасић. - Важно је да се формално све заврши у регуларном року, да се у најбољем случају у две седмице продужетка, или три, четири суботе, надокнаде изгубљени месеци наставе. Папиролошки се све испуни на време. Нису деца слепа да не виде да знање није важно, па се тако и она постављају у свему овоме. Они ретки истински одликаши то постижу углавном према оној "мало ми, мало ви, више ви него ми", то јест уз ангажовање родитеља или плаћање допунских приватних часова да на њима науче што би могли на редовној настави. То знамо сви ми који пратимо рад деце у школама, посебно ми који имамо везу са својим бившим студентима српског језика сада запосленим у школи. Зна то и Министарство просвете, али се нагомилало много проблема.

Као други разлог за овако лош резултат Танасић наводи положај српског језика у друштву, што се очитава и у школи.

- Српски језик као да није важан нигде, можемо се некако споразумевати, а за превазилажење неспоразума у неким озбиљнијим темама ту је енглески језик - наводи Танасић. - Данас се нигде не пита како познајеш српски језик, а не дај Боже да се то на неки начин и проверава. А често се пита - како познајеш енглески језик, коју лиценцу имаш? Као да ћемо сви радити на британском двору.

Да би за боље знање српског језика требало нешто мењати у настави, сматра и управник Међународног славистичког центра професор Бошко Сувајџић:

- Није довољно да се настава држи на исти начин као у другој половини 20. века. Морамо модернизовати наставу, морамо ићи у сусрет с временом, и онда на тим новим сазнањима, достигнућима, указати због чега је важно да читамо Андрића, Црњанског, због чега је важно да пажљиво прочитамо текст и да га логички разумемо. Није пука фраза да је образовање највећи и најважнији јемац за будућност а да је за промену образовне матрице потребна добра воља свих.

Професори Филолошког факултета у Београду поручуји и да у настави имамо недопустиво мали број часова српског језика. Тако професор Вељко Брборић наводи да ђаци од првог до петог разреда имају пет часова недељно, у шестом, седмом и осмом - по четири часа недељно, исто толико у гимназијама општег типа, а у стручним школама - три часа недељено.

- За онолики број књижевних дела, за наставу граматике и наставу језичке културе, то је недовољан број часова - категоричан је Брборић.

У оваквим околностима, наглашава Срето Танасић, не могу се ни очекивати добри резултати на малој матури, а стање ће се поправити када се истински промени однос према националном језику у друштву и кад се подигне одговорност свих.

- Држава је донела Закон о језику, у коме је показала да сматра да је српски као национални језик важан, а усвојена је и Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа која даје основе и обавезује све у друштву - подсећа Танасић. - Чини ми се да је проблем у томе како сви у државном систему да схвате обавезе у погледу бриге о српском језику, као једној од важних обавеза из ова два документа. Да се не своди све на пригодне игроказе са сликање.

Танасић упозорава да не можемо бити задовољни чињеницама о којима сведоче резултати тестова, да не смемо чекати да се ситуација слегне па опет по старом.

- Ако не останемо равнодушни, стање се може поправити а знамо и разлоге оваквом стању. Сви би требало да реагујемо: струка, културна јавност, држава - свако у складу са својим обавезама и могућностима којима располаже - поручује наш саговорник.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПОПУЛАРНО ГРЧКО ЛЕТОВАЛИШТЕ УВЕЛО СТРОГО ПРАВИЛО: Туристи, од сада заборавите на ово

18. 07. 2026. у 10:06

Друштво

0 0

ПРВА СЕЗОНА ТЕАТРА ХУМАНОСТИ: Четири премијере које су спојиле уметност и хуманост

18. 07. 2026. у 10:00

Друштво

0 0

ПРОНАЂЕНА ДЕВОЈЧИЦА (13) КОЈА ЈЕ НЕСТАЛА НА НОВОМ БЕОГРАДУ: Три дана од ње није било ни трага ни гласа

18. 07. 2026. у 09:12

Друштво

0 1

СРБИН ОТКРИВА СВЕ ТАЈНЕ МОЗГА: Др Милорад Драгић, једини из Европе међу најбољим истраживачима неуронауке у свету

18. 07. 2026. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације