СРБИН ОТКРИВА СВЕ ТАЈНЕ МОЗГА: Др Милорад Драгић, једини из Европе међу најбољим истраживачима неуронауке у свету

.ДOK број оболелих од Алцхајмерове болести и других деменција убрзано расте широм света, млади српски научник др Милорад Драгић, једини је из Европе који се нашао се међу свега 21 добитником престижне међународне награде IBRO Rising Stars Award, намењене најперспективнијим истраживачима у области неуронаука.

Фото: Приватна архива

Његово истраживање могло би да допринесе разумевању зашто појединим пацијентима помаже магнетна стимулација мозга, а другима не, што је један од кључних изазова савремене медицине.

Људски мозак и даље је највећа непознаница науке. Без њега нема ни живота, ни сећања, ни емоција, ни свести. Није случајно што је познати биохемичар Исак Асимов говорио да је мозак "најкомпликованија организација материје коју познајемо". Управо проучавању те сложене "команде" људског организма посветио је каријеру др Милорад Драгић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду и научни сарадник Института за нуклеарне науке "Винча".

Његов рад препознала је Међународна организација за истраживање мозга (ИБРО), која му је доделила награду намењену младим научницима чија истраживања мењају начин на који разумемо људски мозак.

- Бити међу 21 награђеним истраживачем из целог света велико је признање, посебно када долазите из Србије. То показује да и овде постоји наука која може да буде равноправна са најпрестижнијим светским центрима - каже др Драгић.

Његов тим истражује како транскранијална магнетна стимулација, односно стимулација мозга магнетним таласима, утиче на рад нервних ћелија. Реч је о методи која се већ користи у лечењу појединих психијатријских поремећаја, али научници и даље не знају у потпуности због чега код неких људи даје одличне резултате, док код других готово да нема ефекта.

- Наш циљ није само да видимо да ли терапија делује, већ да разумемо зашто делује. Када то будемо знали, моћи ћемо много прецизније да одредимо коме ће помоћи, а коме неће - објашњава професор.

Сам поступак изгледа много једноставније него што звучи. Пацијент седи у удобној столици, може да слуша музику или гледа телевизију, док се на одређени део главе поставља посебан калем који ствара магнетно поље. Глава мирује, третман траје од три до 30 минута дневно и спроводи се три до пет недеља.

- Пацијент може да осети тек благо пецкање или непријатност на месту стимулације. Терапија је неинвазивна и углавном без озбиљнијих нежељених ефеката - каже Драгић.

Магнетни таласи пролазе кроз лобању и подстичу активност нервних ћелија. Једноставно речено, мозак добија спољашњи ритам који покушава да врати нарушену активност.

- То се може упоредити са тренингом. Као што мишићи постају јачи када их вежбате, тако и одређене мождане мреже могу поново да постану активније када добију одговарајућу стимулацију - објашњава саговорник. - Код пацијената са депресијом отпорном на лекове ова метода већ показује добре резултате. Око половине оболелих реагује на терапију и побољшање може да траје месецима, па чак и до две године.

Истраживања попут овог посебно добијају на значају јер свет убрзано стари, а број људи са неуродегенеративним болестима расте из године у годину.

- Процене показују да ће до 2050. године Алцхајмерова болест и друге деменције бити међу водећим узроцима смрти у свету. Зато је важно да разумемо како мозак функционише и како можемо да му помогнемо када оболи - упозорава Драгић.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Магнетна стимулација већ се испитује и као могући начин ублажавања симптома Алцхајмерове и Паркинсонове болести, али су потребна додатна истраживања да би се открило зашто код неких пацијената даје боље резултате него код других.

Професор Драгић сликовито објашњава зашто је мозак толико посебан.

- Нервна ћелија није као ћелија коже или јетре, коју можете заменити новом. Замислите да једна група неурона чува успомену на место где сте рођени. Ако те ћелије одумру, нестаје и део информације коју су носиле. Нова ћелија може да заузме њихово место, али не може да врати успомену која је изгубљена - каже он. - Управо због тога научници покушавају да очувају постојеће нервне ћелије и њихову међусобну комуникацију, уместо да их једноставно "замене".

На крају разговора професор признаје да га, упркос свим достигнућима науке, највише фасцинира једно наизглед једноставно питање.

- Оно што мене највише занима јесте како настаје прва одлука. Како својом вољом покренемо баш ону прву нервну ћелију која ће покренути читав низ других и на крају довести до тога да померимо руку или изговоримо реч. Ја то зовем "нулти неурон". Волео бих да једног дана разумемо како настаје тај први импулс из ког почиње свака наша мисао и сваки наш покрет - каже др Драгић.

Можда управо одговор на то питање представља једну од највећих тајни људског мозга.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПОПУЛАРНО ГРЧКО ЛЕТОВАЛИШТЕ УВЕЛО СТРОГО ПРАВИЛО: Туристи, од сада заборавите на ово

18. 07. 2026. у 10:06

Друштво

0 0

ПРВА СЕЗОНА ТЕАТРА ХУМАНОСТИ: Четири премијере које су спојиле уметност и хуманост

18. 07. 2026. у 10:00

Друштво

0 0

ПРОНАЂЕНА ДЕВОЈЧИЦА (13) КОЈА ЈЕ НЕСТАЛА НА НОВОМ БЕОГРАДУ: Три дана од ње није било ни трага ни гласа

18. 07. 2026. у 09:12

Друштво

0 4

УПАЛИЛИ СЕ МЕТЕОАЛАРМИ У СРБИЈИ: Снажно невреме и град кидају ка истоку - РХМЗ издао хитно упозорење

18. 07. 2026. у 08:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације