ПОСАО ИХ ЧЕКА ДОК УЧЕ КИНЕСКИ: На одсеку за оријенталистику на Филолошком факултету попуњена сва места
СТУДИЈСКЕ групе на одсеку за оријенталистику на Филолошком факултету у Београду су међу најпожељниима код нових генерација.
Фото З. Јовановић
Да средњошколци воле да студирају језике који се говоре на Далеком истоку показује и податак да су уписне квоте на одсецима за кинески и јапански језик попуњене већ у првом уписном року, док је на одсецима за арапски и турски преостало врло мало места и то за самофинансирање и она су попуњена у овом, другом уписном року.
Тако ће у овој школској години кинески језик студирати 26 академаца на буџету и 24 самофинасирајућа, а јапански њих 28 на буџету и 27 који ће сами плаћати школовање. О трошку државе школоваће се 28 турколога, док ће седморо плаћати школовање, а на одсек за арапски уписана су 24 буџетска и четворо самофинансирајућих студената.
Управник катедре за оријенталистику професор др Ема Петровић објашњавајући због чега млади радо бирају ове студије, наводи следеће разлоге:
- Филолошки факултет у Београду има најбољу школу оријенталистике на Балакану, затим потражња за овим стручњацима на тржишту је велика, а ту су и стипендије које дају Кина и Јапан. Због тога влада велико интересовање, па се код нас уписују и студенти из бивших југословенских република, највише из Црне Горе и БиХ, али неретко и из Македоније, Хрватске и Словеније.
Ова професорка истиче да су академци након што заврше студије потпуно спремни за бројне изазове и целу палету занимања, а то значи да су им могућности да се запосле огромне.
Катедра отворена пре 100 година
Професор др Ема Петровић истиче да Катедра за турски и арапски језик следеће године обележава 100 година постојања и то је најастарија оријентална катедра у југоисточној Европи.
- Основана је 1926. године, а њен оснивач је др Фехим Бајрактаревић, бечки студент и докторанд. Он је 1925. године на позив Богдана Поповића, дошао на Филозофски факултет у Београду и на Катедри за светску књижевност почео да предаје персијску књижевност и турски језик. Само годину дана касније основао је и самостални Семинар за оријенталну филологију - појашњава ова професорка.
- Велико је тржиште, посебно када је реч о кинеском језику - каже наша саговорница. - Бројне фирме запошљавају много младих људи који знају кинески језик и дају им добре плате које су знатно више од београдске просечне зараде, а и три пута веће од минималца у Србији. Такође, те кинеске фирме знају да ће добити стручњаке који имају одличну основу и потенцијал да се брзо укључе у рад фирме.
Када је реч о студијама јапанског језика, уписују их деца коју изузетно занима јапанска аниме култура и то су најчешће средњошколци који хоће искључиво то да студирају и ништа друго.
Професор Ема Петровић истиче да Кина и Јапан дају добре стипендије, нарочито за мастер и докторске студије, па студенти имају могућност и да "уживо" уче језик и упознају културу.
- Многи остану тамо, или оду на неко друго место јер су тражени у целом свету, пошто са нашег факултета понесу добро знање које допуне у земљи чији језик уче. Запошљавају се у Европи, САД, Хонгконгу, Емиратима, Сингапуру...- наводи проф. Петровић.
Велико је интесовање и за језике Блиског истока, па и на катедрама за турки и арапски немају бригу око тога да ли ће приликом уписа бити попуњене. И турска влада даје добре стипендије, па је тако пре две године 30 студената похађало летњу школу у Турској.
Осим тога, на оријенталистици се факултативно могу слушати персијски језик, корејски и азербејџански, у трајању од по четири семестра, а проф. Ема Петровић каже да је интерсовање и за њих велико.
- Корејска влада шаље наставнике који држе бесплатне часове, а интерсовање је много веће него што наставници могу да постигну, стотине младих годишње долази јер их интересује корејска поп култура, а и Кореја даје одличне стипендије за учење њиховог језика - наводи ова професорка.
Иначе, за студије оријенталистике на пријемном се полаже српски језик и један страни језик, најчешће енглески.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)