ПРОФЕСОР ПЕТРОВ: Време да се студенти и професори врате редовним школским активностима
ПРОФЕСОР Правног факултета Универзитета у Београду Владан Петров изјавио је данас да је време да се студенти и професори врате редовним школским активностима, а да политику оставе политичарима.
Фото П. Милошевић
Петров је у изјави за Танјуг апеловао на родитеље, породице и друштво у целини да се уразуме и да у наредним данима покушају да одвоје сваку политику и оно што су студенти и студентски протести.
Он је додао да су "маске које су почеле да падају" откриле велико лицемерје оних који тврде да подржавају студенте због студентских захтева.
Петров је навео да су студентски протести сами по себи корисна појава у нашем друштву и да су доста тога променили, као што је начин размишљања, али је указао да то не искључује нешто што је данас више него јасно, а то је да постоје људи који су, како је навео, у позадини и који макар са врхом студентских пленума имају непосредан контакт и теже да остваре своје политичке циљеве.
- Показује се да је државни и друштвени императив прелазна или експертска влада и томе је све подређено, док су студенти, настава и испити у неком сасвим трећем плану - навео је Петров.
Он је додао да се из данашње изјаве ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића види да су за њега студенти само они студенти који су у блокадама.
- То ни у ком случају не значи да не постоје и други студенти, макар да је један који само жели да остварује своје школске обавезе и своја школска права по Закону о високом образовању и Уставу, таквом студенту би макар требало одговорити неком информацијом - истакао је Петров.
Он је рекао да није претерани оптимиста када је реч о томе да ли је могуће да се надокнаде настава и испитни рокови на факултеима ако би се крајем марта почело са радом.
Петров је додао да би надокнада можда била могућа уколико би се настава редуковала на консултације, а испитни рокови заказивали најмање једном у току месеца.
- Свако рационалан зна да је то мало времена за припрему испита, а такође морамо да будемо свесни чињенице да се факултети не могу претворити у фабрике испита. Немогуће је испитивати нешто уколико претходно нисте предавали, а да бисте предавали потребан је одређен квалитет, време и припрема - истакао је он.
Како је навео, приметно је да у медијима последњих дана поједини професори који се декларишу као независни говоре да је школска година изгубљена и то представљају као готову ствар.
- То у ствари значи, по мом мишљењу, да је потребно додатно мотивисати студенте који су у блокадама да се баве искључиво другим циљевима који су превазишли испуњење студентских захтева. С друге стране, то треба додатно да обесхрабри и узнемири оне студенте, њихове родитеље, фамилију који на дневном нивоу размишљају о томе када ће почети школска година - сматра Петров.
Препоручујемо
СПРЕМИТЕ СЕ ЗА КИШУ И СНЕГ Хитно се огласио РХМЗ: Ови делови земље први на удару (ФОТО)
07. 12. 2025. у 17:03
ЕВО КО ИМА ПРАВО НА ВЕЋУ ПЕНЗИЈУ: Ставка која не улази у стаж повећава чек
07. 12. 2025. у 14:47
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)