ДОМ КНЕЗА МИЛОША ВРАЋЕН ВЛАСНИЦИМА: Истекао законски рок у ком је Народни музеј Крушевца могао да користи Кућу Симића
КУЋА Симића у Крушевцу, смештена у самом центру града, једно је од најстаријих очуваних здања и сведочи о оријенталном стилу каквим је грађена некадашња чаршија. Донедавно се овде налазила етнографска збирка Народног музеја, али пошто је кућа враћена у поступку реституције, затворен је и депаданс Музеја.
Foto:Narodni muzej Krusevac
Како "Новости" сазнају, намештај, ћилими, слике, лустери итд. уредно су пописани и тражи им се нови дом. Истовремено, Крушевљани су забринути шта ће бити са овим вредним здањем, које је некада припадало куму кнеза Милоша, Стојану Симићу.
- Пред Агенцијом за реституцију покренута су три поступка (будући да је пре национализације зграда била у власништву три лица) за враћање објекта у Крушевцу, у Улици мајке Југовића 2 - кажу у Агенцији за реституцију. - Поступци су се пред Агенцијом водили од 2012. до 2017. године, када су донета решења. Законским наследницима бивших власника је укупно враћено 11/18 идеалних делова зграде, односно 61 проценат. У државној својини остало је 7/18 идеалних делова, односно 39 одсто.
Против сва три решења град Крушевац је поднео жалбе Министарству финансија, као другостепеном органу, и сва три решења су потврђена. Затим су покренули спор пред Управним судом, али и овај потврђује одлуке Министарства, односно Агенције. Поступци су дефинитивно окончани 2021, тако да Музеј може да користи враћену зграду још три године од дана правноснажности решења. Те три године истекле су у марту.
Foto:Narodni muzej Krusevac
- Закон каже да враћање имовине старим власницима није могуће само када су у питању установе од изузетног значаја, што овде није случај, или када би враћање битно угрозило рад и функционисање установе културе - каже за "Новости" директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић. - Ни то у овом примеру није случај, будући да је музејска поставка била само на једном спрату, док су у остатку зграде биле канцеларије и магацин. Народни музеј Крушевца има своју зграду, тако да није угрожен његов рад. Међутим, пошто је враћено само 61 одсто зграде, док је готово 40 одсто и даље у власништву државе, требало је извршити физичку деобу. Град је могао да задржи спрат на ком је музејска поставка и она није морала да се сели.
Претпоставља се да је Кућа Симића грађена крајем 18. или почетком 19. века. Како стоји на сајту крушевачког Музеја, ово је у почетку био конак беговске породице Вренчевића, изазивача спора који ће бити повод за присаједињење града Кнежевини Србији (1833.). Кућу је откупио кнез Милош и поклонио је своме куму Стојану Симићу, једној од најмаркантнијих политичких личности 19. века. У овом објекту, на Божић 1834, скована је Милетина буна, која је резултирала доношењем Сретењског устава (1835.) и затим кнежевом абдикацијом (1839.).
Foto:Narodni muzej Krusevac
Да ли су можда разговарали са старим власницима и покушали да нађу компромис, у крушевачком Народном музеју нисмо сазнали, али је директор Никола Пантелић раније за медије рекао како je "Кућа Симића културно добро под заштитом Завода за заштиту споменика културе Краљево и према Закону о културним добрима, ни изглед, ни намена не могу да се мењају без дозволе."
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)