ПОМИСЛИШ ГОТОВО ЈЕ, А ОНДА СКУПИШ СНАГУ И БОРИШ СЕ: Како жене с карциномом дојке живе с овом опаком болешћу

Д. Матовић

30. 03. 2024. у 07:00

КАДА су се суочиле с дијагнозом рака дојке, обузео их је страх - од непознатог, од губитка, страх од смрти. Али, за чланице удружења "Будимо заједно" та дијагноза није била пресуда, већ почетак храбре борбе.

ПОМИСЛИШ ГОТОВО ЈЕ, А ОНДА СКУПИШ СНАГУ И БОРИШ СЕ: Како жене с карциномом дојке живе с овом опаком болешћу

И . Маринковић

Са карцином може да се живи, потврђују ове храбре и одлучне жене, са којима смо разговарали поводом месеца борбе против рака, који је обележен у марту.

- Уз адекватно лечење, карцином дојке је као хронична болест - каже нам Домина Спасић, председница удружења "Будимо заједно". - Кад чују реч "карцином", многи мисле "адио заувек". Тако сам и ја мислила у почетку. Потребно је време да се прихвати дијагноза, болест, а онда се појави огромна жеља за животом. Тако се осећала већина чланица нашег удружења када им је откривена болест. Није нам било лако да изнесемо све и да наставимо да живимо. Лечење је важно, али и психа.

Кћерке морају да знају

 

- ЖЕНЕ које крију да су болесне не угрожавају само сопствени, већ и животе својих кћерки, сестричина - каже Надежда. - Те особе неће знати да су у ризичној групи, јер карцином дојке може да буде наследан. Највећи фактор ризика је женски пол, а канцер је најчешће хормонског типа.

Домина је имала снажан мотив да се бори са опаком болешћу.

- Имам троје деце и нисам смела да поклекнем - говори она са пуно оптимизма. - Плашила сам се за њихову будућност без мене. Они су ми били највећи мотив да се изборим. Имала сам 49 година кад сам се оперисала. Било је то пре 21 годину. Брзо сам се вратила на посао. Нисам прихватила да идем у инвалидску пензију, наставила сам да радим. Сада сам у старосној пензији и даље радим, а и активна сам у Удружењу.

Саговорнице из "Будимо заједно" кажу да није лако суочити се са огромним емотивним теретом.

- Мени је теже било опадање косе него одстрањивање дојке. Нисам имала времена сузама да се растеретим - каже 83-годишња Невена Шкоро, најстарија чланица Удружења. - Прођем руком кроз косу, а она пуна власи. Страшно је било. Касније сам нашла адекватну перику и турбан.

И за Надежду Сенић је опадање косе представљало је огроман стрес.

- И коса и груди су симболи женствености, а губе се оба - каже нам. - У том моменту делује страшно, иако коса после неког времена порасте. Мало је жена које немају тај стрес и кажу да их је баш брига јер ће носити перику. Нисам дала икоме да ме види ћелаву, све док нисам дошла у ово удружење. Жене су ме охрабриле да скинем капу. Дале су ми снагу. Нико није могао боље да ме разуме, него оне које су већ прошле исте муке. Са ове дистанце могу да кажем да ми је рак дојке, ма како то звучало апсурдно, и много доброг донео.

Занемарени превентивни прегледи

 

- МОЈА ћерка живи у Великој Британији и тамо све жене од 49 до 69 година морају једном у две године да иду на мамографски преглед - каже Невена Шкоро. - Код нас није тако. Наше жене нису незаинтересоване за прегледе, али немамо ни довољно радиолога, ни мамографа. Где год дође мобилни мамограф, за два дана се попуне сви термини. Многе жене из унутрашњости морају да путују да би се прегледале, а претходно и да добију упут за то.

Наше саговорнице истичу да им је подршка њихових сапатница много важна. Најтежи тренуци постали су лакши кад су осетиле да их неко разуме.

- Прошле смо кроз исте страхове, нуспојаве при лечењу - наглашава Сенићева. - Лекари често немају времена да се довољно посвете, а жена често у страху и не чује њихов одговор. Овде размењујемо искуства, јер водимо сличне борбе.

Невена каже да је била убеђена да у старим годинама не може да добије рак дојке:

- Дуго сам мислила да се то некоме другом дешава. Али, што је човек старији лакше се мири са болешћу. Млађе жене све то теже подносе, поготово ако имају децу. Са раком дојке може да се нормално живи једино ако жена јасно и гласно каже од чега болује. Најлошија опција је да се то крије и да се жена понаша као да се ништа не догађа.

Можда је то и главни разлог што смо, према последњим подацима "Батута", по броју смртности избили на прво место у Европи, а по оболевању смо негде на средини: годишње се болест открије код око 4.500 жена, а 1.800 премине.

- Веома је битна превентива - каже Домина. - Многе жене не схватају колико је значајно да се болест открије на време. Канцер дојке је код нас још табу тема, а последице могу да буду катастрофалне. Има, нажалост, много ситуација где жене оставе партнери, породице, пријатељи, кад чују да су оболеле. Дешава се да жене право са лечења крену на посао, да га не би изгубиле. А, кад се заврши лечење, оне за друштво постају само статистички број. То су разлози зашто крију болест. Тим женама треба помоћи да се оснаже, поврате самопоуздање и наставе да живе.

Од карцинома дојке све чешће оболевају и младе жене. Најмлађа чланица удружења има само 35 година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)