СКРАЋЕЊЕ ЛИСТА ЧЕКАЊА ЈЕ ПРИОРИТЕТ: Радојевић Шкодрић - Фокус на ортопедским операцијама

ДИРЕКТОРКА Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) Сања Радојевић Шкодрић изјавила је данас да је скраћење листа чекања тренутно приоритет у раду фонда, посебно када се ради о ортопедским операцијама.

Фото: Новости

Радојевић Шкодрић је за Танјуг изнела податак да се на Институту за ортопедију "Бањица" у марту 2023. године на операцију чекало седам до 10 година, а да се за годину дана, откако је уведена мера преусмерења пацијената, листа чекања смањила на три године. 

- То је поуздан податак са 'Бањице', који ми је пренео директор, др Зоран Башчаревић. За годину дана, не само да смо зауставили раст листи чекања већ смо и успели да смањимо број пацијената за око десет одсто, од марта 2023. са 36.000 на 32.000 до марта ове године. То је заиста помак, а план је да у што краћем периоду дођемо до годину дана чекања. То је наш план за крај ове и почетак следеће године, док је циљ да се иде тренд на шест месеци чекања максимално, као што је то свуда у свету, истакла је директорка фонда.

Листе чекања постоје у готово већини и најразвијенијихи земаља, наводи Радојевић Шкодрић и подсећа да у Србији постоје од 2006. године.

- Грађани су, да подсетим, тада сами куповали протезе, кукове и колена... Оно што је сада незамисливо да се купује, а није се ни знало колике су листе чекања - указала је она.

- Разлика код нас у Србији, у односу на друге земље је, ево на пример, у Енглеској, ако се дуже чека пацијент се аутоматски пребацује у другу болницу, а код нас пацијент изрази жељу где жели да се оперише. Жао ми је што неки медији и поједини здравствени радници нису упућени на меру преусмеравања са установа где се дуго чека на тамо где се краће чека. Ми смо тражили да се ажурирају листе и да се преусмеравају они који најдуже чекају у оне болнице које то могу брже да ураде, каже Радојевић Шкодрић.

Фото: РФЗО

На питање зашто држава нема уговор са приватним клиникама за операције ортопедских пацијената, Радојевић Шкодрић наводи да то не постоји нигде у региону, али да Србија жели да буде прва, уколико буде могуће да таква одлука донесе дугорочно решење.

- Ми стално разговарамо са приватним установама, иако њихови капацитети нису велики, али ми преговарамо стално око цене. Када су у питању кукови и колена, драстичне су разлике - цена у државним установама за кук око 3.000 евра, а колена око 3.500 евра. Са друге стране, у приватним је кук од 6.500 до 11.000, а операције колена од 6.500 до 9.000 евра. Циљ је да приватници се приближе ценама које имају државне установе што више, како би било нормално да са њима уговоримо. Ми немамо проблем да први у региону имамо уговор са приватницима, али да то буде дугорочно решење, истиче директорка фонда. 

Са друге стране, како каже она, РФЗО има уговор за операцију катаракте са приватницима, а однос приватне и државне установе када су цене у питању су приближно исте.

- То смо успели да испреговарамо, као за вантелесну оплодњу (ВТО) и за хипербаричну комору. РФЗО је имао уговоре са 28 болница за ту операцију, а ове године две више него прошле, то су Сомбор и Чачак, дакле има довољно капацитета али и даље има листа чекања, истиче Радојевић Шкодрић.

Појашњава да су старији пацијенти они којих је највише на листама за ту операцију, те да они желе да то ураде у државним установама.

- Ми смо увели новину. По правилнику је морало месец дана да се буде на листи па да се иде код приватника, а сада смо то променили, сада може одмах да се бира да ли желе приватно или државно, каже она.

Радојевић Шкодрић је напоменула да пацијенти који се одлуче да операцију катаракте изврше у приватној клиници могу да позову на број телефона 011/205-38-24, те да ће у року од седам дана бити преусмерени у болницу коју изаберу.

Фото:В.Митрић

- Они који желе државно биће остављени на листе чекања, док ће код приватника бити преусмерени за највише седам дана, казала је она. 

Радојевић Шкодрић се дотакла и улагања у здравство те нагласила да се никада до сада није више улагало у здравствени систем. 

Наводи да је у питању улагање у све области здравства, преко реконструкције, набавки савремене опреме и то у све болнице, а споменула је и највеће издвајање за иновативне лекове, ретке болести, скрининге.

Директорка фонда истакла је да до 2012. године није изграђена ниједна болница, а до тада 147.

- Све што се набавља у здравству, набавља се преко три институције - РФЗО-а, Министарства здравља и болнице за одређене ствари расписују тендере. Законом је дефинисано шта која институција набавља и то је немогуће променити. Када је у питању РФЗО, он набавља сав потрошни материјал: завоји, газе, шприцеви, игле... све анализе за лабораторије, операционе сале, све што је потребно пре, после и током опрерације... дакле, све што се тада троши. Такође, преко фонда је и набавка највећег броја лекова, укључујући и оне на рецепт из апотека, појаснила је она.

Додаје да преко фонда иде и набавка уградног материјала, под шта спадају стентови, пејсмејкери, кукови, колена.

Она је навела да Министарство здравља спроводи тендере за све апарате и све што има везе са грађевином - било да се ради о кречењу, до већих реконструцкија или изрградња читавих објеката као и софтвери за ИТ сектор здравствених установа и министарства. 

Објашњава да фонд буџет за наредну годину дефинише у октобру. 

- Тада се одваја новац за све набавке које се спроводе на тачно одређени период, шест месеци, годину дана... у зависности од тога како је процењено да је боље због глобалног тржишта, али никада се не чека да нестану лекови или материјал. Увек на лагерима постоје и реагенси, и уградни материјал. То је предност централних тендера и никаквих одобрења од стране Министарства финансија или Владе нису потребна за спровођење тих набавки. Једино може да се деси ванредна потрошња јер је здравствени систем жив систем, али за то и постоји ребаланс буџета једном годишње, истиче Радојевић Шкодрић.

Посебно је истакла значај увођења директног плаћања 2019. године. 

фото в митрић

- Са Министарством финансија урадили смо увођење директног плаћања, а резултат је да све набавке и све што иде преко фонда - фонд директно плаћа добављачима. Пре тога је РФЗО пребацивао новац болницама па оне плаћале, и тада су се дешавала дуговања. На сваких пет до шест година ми смо видели стварање истог дуга, од око 4,73 милијарде. Резултат увођења директног плаћања је нула динара дуговања и нема несташице и периода између тендера да нечега од потребног нема, указала је директорка РФЗО-а. 

Радојевић Шкодрић поручила је да фонд већ ради на новој листи лекова, те да нова 22 иновативна лека која је оценила као највећи помак у онкологији икада, стижу у мају у болнице.

- Имамо у плану и увођење скрининга за разне болести, јер заиста што се болест раније открије и почне са терапијом пре првих симптома - лечење је ефикасније. Сада нам је приоритет ортопедија и смањење листа чекања, а за магнете, такође се смањују, јер се купује нових десет и сматра се да ће тада те листе чекања бити потпуно решене, закључила је она.

Препоручујемо

Панорама

0 0

НОВИ КОРАК ЗА ВЕШТАЧКУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ: "Научила" да дијагностикује болести на основу начина дисања

23. 03. 2024. у 22:41

Панорама

0 0

ЗНАТЕ ЛИ ШТА ЈЕ БРЕЈНСПОТИНГ: Кад поглед исцељује од шока и трауме

12. 03. 2024. у 20:19

Друштво

0 7

ВЛАДА СРБИЈЕ ОДОБРИЛА НОВУ ЛИСТУ ЛЕКОВА: Имаће их готово све болнице у Србији

06. 03. 2024. у 14:52

Друштво

0 0

ДРАСТИЧНО ПОВЕЋАН БУЏЕТ ЗА РЕТКЕ БОЛЕСТИ: Радојевић Шкодрић - До 2027. износ који се издваја биће увећан за 200 милиона евра

29. 02. 2024. у 13:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације